Ujedinjenje ekstremista umesto proletera

Dugo očekivano i dobrodošlo pridruživanje Bugarske i Rumunije Evropskoj uniji već je pokazalo svoje ružno lice, navela je u svom tekstu za Gardijan Judit Kiš, ekonomista mađarskog porekla iz Ženeve. Pridruživanje je, naime, ekstremnoj desnici omogućilo da u Evropskom parlamentu formira sopstvenu grupu „Identitet, tradicija, suverenost“, a partijama koje je čine obezbedi dodatno vreme i novac.
Nacionalni front Žan-Mari Le Pena, koji se ranije bučno protivio proširenju Unije, delegirao je Bruna Golniša koji negira holokaust za predsednika nove parlamentarne grupe. On je, pak, raširenih ruku dočekao petoro predstavnika partije Velika Rumunija i Dimitra Stojanova iz bugarske Ataka partije, koji se u Parlamentu već „proslavio“ opaskama o cenama tela Romkinja.
Novopridošli će se osećati kao kod kuće u društvu Alesandre Musolini („ponosna sam što sam fašista“), Ešlija Mota (nekadašnji član britanske partije Ukip), belgijskog protivnika imigranata Vlamsa Belanga i predstavnika austrijske Slobodarske partije koju je ranije predvodio Jerg Hajder. Svetski proletarijat izgleda da je suviše dezorijentisan usled industrijskih promena i tržišne deregulacije, te njihovo ujedinjenje izostaje, primećuje Judit Kiš. Nasuprot njima, ksenofobi se ujedinjuju pokazujući visok stepen međusobne tolerancije, uprkos tome što su donedavno jedni druge posmatrali kao opasne neprijatelje.
Bugarska, očaravajuća zemlja koja je tokom Drugog svetskog rata spasla svoje jevrejske građane i živela u mitu sa svojom turskom manjinom, u najvišem evropskom političkom forumu za predstavnika će imati partiju koja u svom programu ističe slogan „Bugarska Bugarima“, a čiji lider tvrdi da državom dominiraju Turci, dok je Jevreji eksploatišu. Pristalice ove partije optuživane su zbog poziva da se od Roma naprave sapuni.
Rumunija, navela je Kiš, ima mnogo jaču ekstremističku tradiciju koja se sada širi kao zaraza. Lider partije Velika Rumunija Vadim Tudor otvoreno iskazuje svoju mržnju prema strancima i nacionalnim manjinama, posebno prema Romima, najvećoj grupi gubitnika istočnoevropske tranzicije koju je čitav region sramnim jednoglasjem marginalizovao i prezreo.
Kada je pre nekoliko godina, podseća Judit Kiš, zapretila opasnost da Le Pen postane predsednik Francuske, čitavo društvo u ovoj zemlji mobilisalo se da to spreči. Slično se dogodilo u Austriji posle ulaska Hajderove partije u parlament, kao i u Belgiji, gde je uspon partije Vlamsa Belanga na lokalnim izborima zaustavljen buđenjem civilnog društva i pojavom liberalno-levih koalicija. Međutim, ističe autorka, uspeh ekstremista u Poljskoj i Slovačkoj primljen je s apatijom i skepsom stanovništva. Osnovni razlozi uspona ekstremne desnice u istočnoj Evropi, smatra Judit Kiš, jesu veliki broj gubitnika tranzicije i deficit demokratije koji potiče iz „nesvarene“ predratne i državno-socijalističke prošlosti. Neočekivani doprinos s istoka može dati veoma snažan podsticaj evropskoj ekstremnoj desnici, što bi dovelo do toga da ona postane prihvatljiv politički igrač, upozorila je Kišova.