Nakon što se nedavno usprotivio predlogu da se pretplata za RTS naplaćuje preko poreza na imovinu, prvi potpredsednik Vlade Srbije i predsednik SNS Aleksandar Vučić odlučio je da će se javni servis Srbije u naredne tri godine finansirati isključivo iz budžeta, objašnjava izvor našeg lista. Kako objašnjava naš sagovornik, Vučić je obavestio one koji učestvuju u pisanju zakona o elektronskim medijima da pretplatu treba ukinuti i da ne treba uvoditi nove namete građanima, već da će se javni servis finansirati iz budžeta dok se ne pronađe bolje rešenje.

Prema rečima izvora Danasa, nakon odluke da se javni servis finansira iz budžeta, ostaje da se reši pitanje na koji način će biti garantovana nezavisnost uređivačke politike RTS i RTV. Protiv ovog predloga su Republička radiodifuzna agencija (RRA), ali i generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić, koji je nedavno izjavio da bi „možda najbolje bilo da se javni servis u narednim godinama delom finansira iz budžeta“. Ranije je najavljeno da bi nacrt zakona o elektronskim medijima do kraja aprila trebalo da bude upućen na Vladu Srbije.

U stručnoj medijskoj javnosti, međutim, postoji mišljenje da će se nakon tri godine budžetskog finansiranja teško vratiti na sistem pretplate ili drugi vid plaćanja. S druge strane, pojedini članovi radne grupe, koji rade na novom zakonu, smatraju da je najbolje rešenje da se pretplata za javni servis ne ukida, već da se njenog plaćanja oslobode korisnici energetskih socijalnih karata, što bi država nadomestila iz budžeta. Ukoliko bi se pretplata ukinula, postavlja se i pitanje šta će biti sa građanima koji poslednjih godina nisu plaćali ovu obavezu, imajući u vidu da je određen broj domaćinstava to redovno činio.

Podsetimo, radna verzija predloga zakona o elektronskim medijima, u koju je Danas imao uvid, predviđala je da će se „naknada“ za javni servis plaćati kroz porez na imovinu i to u iznosu od 1,5 odsto prosečne neto zarade. U toj verziji je bilo navedeno da će naknadu naplaćivati Služba javnih prihoda u sklopu objedinjenog iznosa sa porezom na imovinu koja će preko Trezora Srbije biti prosleđena na račun javnih servisa. Naknada bi trebalo da se plaća javnim servisima mesečno ili tromesečno, oko čega se dogovaralo sa Ministarstvom finansija. Javnom servisu Vojvodine trebalo je da pripadne 70 odsto sredstava od naknade prikupljene na teritoriji AP Vojvodine.

Medijima je u SNS početkom marta rečeno da je lider naprednjaka Aleksandar Vučić protiv predloga da se pretplata za RTS naplaćuje uz uplatnice poreza na nekretnine, nakon čega je Ministarstvo kulture odustalo od te ideje. Ne treba zaboraviti i da bi se ukidanjem pretplate ujedno i ispunilo obećanje naprednjaka, čiji su predstavnici u izbornoj kampanji najavljivali da će to učiniti kada dođu na vlast.

EU protiv državnog finansiranja

Kako bi se osiguralo pravo na objektivno informisanje i nezavisnost javnih servisa, EU se protivi njihovom državnom finansiranju i preporučuje upravo sistem naplate RTV pretplate. Visina pretplate zavisi od platežne sposobnosti stanovništva jedne zemlje i u evropskim zemljama je uobičajeno da bude u nivou mesečne pretplate za dnevne novine. Način na koji se naplaćuje RTV pretplata u zemljama Evrope razlikuje se i sprovodi preko specijalizovanih agencija, državnih organa, elektroprivrednih preduzeća, poštanske administracije ili samostalno.

Kako to radi Evropa

U Evropi se većina javnih servisa finansira putem RTV pretplate ili u vidu taksi kroz porez. Mali je broj zemalja u kojima se javni servisi finansiraju iz državnog budžeta, kao što su Andora, Estonija, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako i Španija, a u pojedinima, iako je nekad postojala, pretplata je u međuvremenu ukinuta – u Bugarskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj, Holandiji, Portugalu i na Kipru. U Crnoj Gori pretplata je ukinuta još pre skoro četiri godine zbog neadekvatnog sistema naplaćivanja, ali i malog broja ljudi koji su ispunjavali ovu obavezu. U Mađarskoj pretplata zvanično postoji, ali je 2002. vlada odlučila da finansijski podrži javni servis finansijama iz budžeta.