UN: Vlada Srbije imala dobar i pravovremen odgovor na prvi udar pandemije 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIC

„Kako se ova kriza bez presedana bude nastavljala, država će morati dalje da jača zdravstveni sistem, da ubrza reforme u oblasti socijalne zaštite i lokalne samouprave, kao i da malim i srednjim preduzećima (MSP) pruži podršku koja će unaprediti njihovu fleksibilnost i otpornost na krize“, ističe se u izveštaju.

Ocenjeno je da bi država trebalo da iskoristi krizu koju je izazvao COVID kao priliku za izgradnju boljih temelja za budućnost, bržu transformaciju privrede po ekološkim načelima i kontinuiranu izgradnju poverenja između institucija i gradjana, zasnovanog na zajedničkoj odgovornosti.

Procena socio-ekonomskog uticaja rezultat je saradnje agencija i programa UN-a, Vlade Srbije i predstavnika poslovnog i civilnog sektora. Ta analiza se bavi zdravstvom, socijalnom zaštitom, zapošljavanjem i MSP, makroekonomijom i multilateralnom saradnjom, upravom i otpornošću zajednice, životnom sredinom i klimatskim promenama.

„U ovom trenutku naša kolektivna i individualna budućnost se nalazi u našim rukama, uz jedinstvenu životnu priliku da za nju izgradimo bolje temelje. Dok radimo na jačanju zdravstvenog sistema, trebalo bi i da se dodatno posvetimo izgradnji održive budućnosti i ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine“, izjavila je stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob.

Ukazala je da nalazi socio-ekonomskog izveštaja ukazuju da ubuduće treba više da se koriste digitalna rešenja radi jačanja društvenog kapitala i podizanje na viši nivo primera dobre prakse proistekle iz ove krize, kao što je podrška volontera u lokalnim zajednicama, ali i da bi se izgradila otpornost zdravstvenog sistema i ekonomije, na primer putem servisa kao što su e-zdravlje i e-trgovina.

„Sveobuhvatna upotreba inovativnih digitalnih alata takodje može pomoći da se izgradi transparentnost u procesu odlučivanja i ojača poverenje gradjana u institucije. Pružanje veće podrške ‘zelenoj’ privredi je od ključne važnosti za zdravlje, životnu sredinu i osiguravanje konkurentnosti srpskih kompanija u EU i na drugim tržištima“, istakla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji koji je imao tehničko vodjstvo u pripremi izveštaja UN.

U izveštaju se navodi da je privreda Srbije, podržana paketom brzih fiskalnih podsticaja, pokazala kratkoročnu otpornost zahvaljujući kojoj je uspela da se oporavi od prvobitnog šoka.

„Srbija nije pretrpela tako nagli pad bruto domaćg proizvoda (BDP), zaposlenosti i zarada kao druge slične zemlje u Evropi. Iako su procene da će BDP pasti od tri do 5,3 odsto tokom 2020. godine, očekuje se da ovaj pad bude nadoknadjen već 2021. godine. Pad BDP-a će uticati na povećanje budžetskog deficita i udela javnog duga u BDP-u“, istaknuto je u izveštaju UN.

Ocenjeno je da će ti trendovi doprineti smanjenju obima finansijskih sredstava koja su na raspolaganju Vladi Srbije za rešavanje strukturnih problema, a posebno stepena siromaštva, nivoa nejednakosti i dostupnosti socijalnih usluga.
Izveštaj pokazuje da su pojedini delovi stanovništva u Srbiji bili pogodjeni više od drugih, poput radnika u neformalnom sektoru, žena na malim poljoprivrednim gazdinstvima i starije populacije. Neformalni radnici čine 85 odsto otpuštenih radnika u prvom kvartalu, a mnogi nisu mogli da iskoriste ni redovne, ni specifične mere socijalne zaštite, donete usled pandemije COVID-19.

Navedeno je da je romska populacija u neformalnim i formalnim naseljima bila uskraćena zbog nedostatka pristupa tekućoj vodi i struji, što je ozbiljna prepreka održavanju preporučenog nivoa higijene, a siromašnija domaćinstva imala su poteškoća da obezbede učešće dece u školovanju na daljinu.

„Srednja preduzeća pokazala su se kao najotpornija i najbrže su se prilagodila novonastaloj situaciji, dok su uslovi za korišćenje paketa podsticajnih mera bili prestrogi za mnoga manja preduzeća. Buduća fiskalna podrška trebalo bi da bude dostupna većem broju kompanija, ali takodje treba da ponudi podsticaje koji će ohrabriti ekološki odgovorne modele poslovanja“, ocena je analitičara UN.

Preporučili su jačanje socijalnog dijaloga, „nadovezivanjem na snažan doprinos civilnog društva, kao i volontera iz svih sfera života, privatnog sektora i pripadnika srpske dijaspore“.

„Lokalne samouprave pokazale su različit stepen kapaciteta, resursa i kreativnosti u odgovoru na krizu. Lekcije naučene u proteklih šest meseci ukazuju da mehanizme za pripremljenost na vanredne situacije i mehanizme za reagovanje na krize treba ojačati i učiniti ih još inkluzivnijim kako niko ne bi bio izostavljen“, ukazano je u saopštenju UN uz napomenu da će nalazi ovog izveštaja kotistiti za formulisanje budućeg okvira saradnje sa Vladom Srbije od 2021. do 2025. godine, kao i za podršku partnerima.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.