S obzirom na redosled ocenjivanja i političku težinu ocenjivača, zbilja je teško poverovati da bi Ustavni sud, ukoliko pitanje pred njega uopšte stigne, mogao odlučivati bez svakog pritiska. U kom bi pravcu pritisak mogao ići svedoči sada mnogo, direktno ili indirektno, spominjana skupštinska diskusija poslanika u Republici Srpskoj opozicione NDP Zdravka Krsmanovića: „Ne možemo mi u sukob sa SAD. Išli su u te sukobe Sadam Husein i Gadafi, da ih ne nabrajam sada, pa su dobili arapska proljeća. Neću da se to ovdje nama desi“. Najnovija je nada da ni do nepristrasno stručne ni do politički pristrasne rasprave na ustavnim sudovima neće ni doći, jer je premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić zamolio predsednika Republike Srpske da od referenduma odustane…

Novinska agencija Srna je objavila autorski tekst američkog stručnjaka za Balkan Stivena Mejera u kome se (šire) elaborira upravo ovo pitanje ustavnosti „Dodikovog referenduma“ i daje pozitivan odgovor. Mejer najpre navodi da Ustav BiH (aneks 4 Dejtonskog sporazuma) ne daje specifične odgovornosti nijednom specifičnom organu vlasti za održavanje referenduma. Ali, kaže dalje Mejer, član 3 kaže:“Sve funkcije vlasti ili ovlašćenja koje nisu izričito dodjeljene institucijama BiH biće u nadležnosti entiteta“. A pravo održavanja referenduma, zaključuje Mejer, nije izričito dodeljeno Sarajevu. Niti postoji ustavna zabrana kad je reč o održavanju referenduma u entitetima, niti održavanju referenduma posebno za pravosudne nadležnosti, kategoričan je on. Pa nalazi da član 3 Ustava BiH podržava entitetsku kontrolu pravosudnih funkcija tvrdnjom da je odgovornost entiteta da „obezbjedi bezbjednu i sigurnu atmosferu… održavanjem civilnih agencija za sprovođenje zakona“. Mejer dalje tvrdi da u demokratskim društvima, civilne agencije za sprovođenje zakona uključuju više od policije – one uključuju ceo pravni sistem, kaže on.

U vrlo interesantnoj analizi, Mejer zapaža da je „20 godina nakon kraja rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma najznačajnija stvar to što i dalje prevladava spoljno miješanje u nešto što bi trebalo da bude potpuno unutrašnja stvar BiH“. I Mejer se referira na krajnje rečitu parlamentarnu izjavu napred pomenutog Krsmanovića, pa kaže: „Uznemirijući aspekt jeste stav opozicije da se spoljni utjecaj mora priznati i slušati“.

Poznati sarajevski stručnjak za ustavno pravo profesor dr Kasim Trnka odmah otklanja svaku sumnju da bi, posle 40 godina bavljenja upravo ustavnim pravom i ličnog učešća u kreiranju Ustava BiH, mogao da apstinira iz aktuelne rasprave o „Dodikovom referendumu“. Naprotiv, kaže on za Danas, on o tom ima stručno mišljenje. Profesor Trnka nije pročitao analizu Stiven Mejera, ali o njenim nalazima kaže „zavisi čiji ste lobista“ i iznosi sasvim suprotno pravno mišljenje Mejerovom.

„To može biti svakom laiku jasno. U podjeli nadležnosti, uređivanje pravosuđa je na državnom nivou. Dakle, i Zakon o Sudu i Tužilaštvu BiH donesen je u parlamentu BiH. Tada su i predstavnici Republike Srpske glasali za takav zakon. Istina, on je prvobitno nametnut od visokog predstavnika. Ali je ipak prošao normalnu parlamentarnu proceduru. I ako se smatra da treba referendum, onda bi na referendum trebalo da izađu svi građani BiH“, kaže dr Trnka za Danas.

Na pitanje mogu li predstavnici Republike Srpske, koji su za Sud i Tužilaštvo BiH naknadno dali saglasnost, sad tu saglasnost da povuku, dr Trnka kaže: „Ne mogu da povuku, nego mogu da predlože zakon kojim bi se ukinuo Zakon o Sudu i Tužilaštvu. Za promenu tog zakona sada treba saglasnost većine u Predstavničkom domu i nacionalna saglasnost tri naroda. To je jedini legitimni put kojim se može to uraditi“.

Na pitanje da li je neustavno da vlast Republike Srpske, pre nego što bi eventualno krenula ovim, po profesoru Trnki, „jedinim legitimnim putem“ konsultuje narod kao suveren, on kaže: „Čekajte, narod je suveren, ali narod može odlučivati o pitanjima iz svoje nadležnosti. Moguć je nekakav referendum, ali koji može imati samo savetodavni karakter. Ne može nikakve pravne posledice izazvati. Ima samo tu političku dimenziju“.

 „Ali, dodaje brzo sam profesor Trnka, Dodik je očigledno posle Vučića promjenio mišljenje i sad više ne insistira na tome“. Profesor Trnka kaže da je Aleksandar Vučić u svom interesu, da bi pobrao poene kod Evropske unije, dao nalog Dodiku da povuče referendum. „A Dodik će, kao istureni igrač, svakako to uraditi. Jer Vučiću nije previše stalo do ugleda Dodikovog, nego zbog interesa Srbije, Srbija će svakako profitirati iz ovoga svega, jer će sada ispostaviti račun Evropskoj uniji i pohvaliti se da je uticala na to da se ne organizuje referendum“, misli profesor Trnka.

Na podsećanje da je američka ambasada u Sarajevu na sam pomen referenduma dala saopštenje kojim ga kvalifikuje kao protivustavan i antidejtonski i na pitanje da li o tome treba da odluči Ustavni sud, a ne američka ambasada, dr Trnka kaže:“Pa dobro, oni mogu da kažu svoje mišljenje. Možete i vi kazati svoje mišljenje“. A na primedbi da je poređenje neumesno, s obzirom na odnos snaga SAD i ove novinarke, profesor Trnka misli: „Ni njihov stav nikoga formalno ne obavezuje“.