Osnovni uzrok je način na koji su ti organi postavljeni, jer su oni koji su pravili zakon zaboravili da predvide da oni moraju bniti samostalni i nezavisni u svom radu, bez uticaja politike, rekao je Ilić na debati o sudskom procesuiranju korupcije.

Kako je ocenio, apsolutni uslov za borbu protiv korupcije, posebno one na visokom nivou u koju su umešane političke i javne ličnosti, mora biti da ti organi budu nezavisni i samostalni u odnosu na vlast, a u Srbiji se stiče utisak da je glavni problem uticaj politike na njih.

Ilić je istakao da ne može da dokaže da je to tako, ali da je to njegov utisak i da činjenice govore o tome.

Stiče se utisak da Tužilaštvo za organizovani kriminal nije imalo snage da vodi postupke protiv osoba koje su u vlasti, nego posle, kad više nisu. Isto je i sad, konstatovao je on.

Ilić je ukazao i da za tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i za Specijalni sud, nisu obezbeđeni dovoljni uslovi da se suprostave organizovanom kriminalu i korupciji, a posebno zbog činjenice da izvršna vlast može posredno da utiče na izbor tužilaca.

Naš izbor tužilaca isključuje mogućnost nepristrasne i politički neutralne procedure, rekao je Ilić i naglasio da zbog toga tužilac ne može imati snagu i spremnost da vodi postupak protiv onih koji odlučuju o njegovoj profesionalnoj sudbini.

Problem je, prema njegovom mišljenju, i u policiji, jer će inspektor koji vodi slučaj i pomaže tužiocu, ako nema saglasnost starešina, naići na apsolutnu opstrukciju.

Jasno je da nemamo institucionalne pretpostavke za ozbiljno suočavanje sa korupcijom u sudovima i tužilaštvima. Za to ne treba kriviti ni sudije ni tužioce, jer postoje brojne prepreke institucionalne prirode. Ne možete voditi postupak ako ne postoji politička saglasnost, zaključio je Ilić.