Veća odgovornost ili politizacija obrazovanja 1Foto: FoNet/ Zoran Mrdja

Dok jedni smatraju da će to doprineti većoj odgovornosti i poštovanju zakona, drugi tvrde da je imenovanje direktora škola po volji ministra otvoren put ka još drastičnijoj politizaciji obrazovanja.

Obrazlažući predlog pomenutog zakona u Skupštini Srbije, ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je juče da su njime predviđene „visoke kompetencije u izboru direktora čije imenovanje ministar na kraju verifikuje“. Šarčević je u više navrata objašnjavao da ministar mora da ima nadležnost nad izborom direktora škola, ali ne zbog većine koja radi pošteno i po zakonu već zbog onih, koji uz podršku školskih odbora, vladaju koliko hoće i kako hoće.

– Želimo da se prekine sa izborom ljudi za direktora koji su samo našli prostu većinu u školskom odboru. Ministarstvo će zahtevati ukupnu analizu i rezultate rada svakog kandidata, tražićemo licencu i niz drugih stvari, kako bismo izabrali najbolje. Mi sigurno nećemo biti u koliziji sa mnogim dobrim školskim odborima, ali oni ljudi koji ne žele da rade, ne poštuju zakon, izigravaju predsednike sindikata, sigurno neće biti birani za direktore škola. Dosad nije rađena nikakva selekcija sem da se obezbedi podrška školskog odbora. Ovo će biti jedna nova priča, bitka za kvalitet i samo će kvalitet biti vrednovan, izjavio je Šarčević u ranijem intervjuu Danasu.

Komentarišući bojazan da će centralizacija u izboru povećati upliv politike u škole, Šarčević je odgovorio da ta priča ima istorijat od komunista, da se nastavila u socijalizmu, ali i posle 5. oktobra, pa su, kako kaže, jedni te isti ljudi samo menjali stranke i ostajali na čelnim pozicijama. Na pitanje kako će to promeniti, ministar je odgovorio da direktore ubuduće neće birati partija već kvalitet rada.

Za Slobodana Brajkovića, predsednika Sindikata radnika u prosveti Srbije, novo rešenje nije sporno. On za Danas kaže da se ni do sada nije moglo doći do mesta direktora bez podrške političkih stranaka, koje su uspevale da obezbede većinu u školskom odboru, kroz glasove predstavnika lokalne samouprave i podobnih roditelja. Da bi se održali više mandata direktori su prelazili iz stranke u stranku, kaže Brajković koji smatra da škole ne mogu da se oslobode uticaja politike. Ipak, on veruje da će predlog da direktora postavlja i razrešava ministar dovesti do većeg poštovanja zakona, napominjući da ministar dosad nije mogao efikasno da deluje u slučaju neregularnosti u školama.

Neki sindikati smatraju da bi trebalo zadržati postojeće rešenje da direktora bira školski odbor, ali uz uslov da se njegov sastav promeni, odnosno da predstavnici zaposlenih u školi imaju većinu u tom telu. Tako je, recimo, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije tražila da umesto formule tri plus tri plus tri, četiri člana u školskom odboru čine zaposleni u školi, tri iz lokalne samouprave, a dva iz reda roditelja. Sindikat radnika u prosveti Srbije bi takvo rešenje podržao, ali u slučaju da se obezbedi još veći uticaj zaposlenih, kojima bi pripalo čak pet mesta u školskom odboru.

– Društvo direktora škola Srbije je bilo za to da se zadrži postojeći sistem, jer smatramo da će novo zakonsko rešenje doprineti politizaciji škola. Mi ne znamo na osnovu kojih kriterijuma će ministar znati svakog od 1.800 direktora u Srbiji, a sem toga, na ovaj način se nipodaštava mišljenje između 15.000 i 16.000 članova školskih odbora. Razumemo da je bilo problema sa pojedinim direktorima škola čijim radom Ministarstvo prosvete nije bilo zadovoljno, ali se ne slažem sa ocenom ministra da on nije mogao da reaguje. Mislim da će novo rešenje doneti više štete nego što će unaprediti obrazovni sistem – kaže za Danas Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije i direktor Gimnazije u Čačku.

Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i dugogodišnji direktor beogradske OŠ „Vuk Karadžić“ smatra da izbor direktora po novim pravilima nije put ka još većoj politizaciji škola.

– I do sada direktor nije mogao da bude direktor bez saglasnosti ministra. Da li se to zove saglasnost ili postavljanje od strane ministra, za mene se ne menja suština. Iskreno, to je stvar samo pogleda. Kao što se može smatrati da je to put politizacije, može se tumačiti i kao depolitizacija, jer sada postavljanje direktora zavisi isključivo od ministra, a ne od školskih odbora koji mogu biti politizovaniji – smatra Grušanović.

Šta kaže zakon?

Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da se direktor škole bira na osnovu konkursa koji raspisuje organ upravljanja, odnosno školski odbor. Po isteku roka za prijavu kandidata, organ upravljanja formira komisiju koja sprovodi postupak za izbor direktora, i to: obradu konkursne dokumentacije, utvrđuje ispunjenost uslova za izbor direktora, pribavlja mišljenje nastavničkog veća o prijavljenim kandidatima i intervjuiše kandidate.

Osim utvrđivanja ispunjenosti uslova za izbor direktora, komisija ceni i dokaze o stručnom usavršavanju kandidata, objavljenim stručnim radovima i rezultatima stručno – pedagoškog nadzora o radu. Ukoliko se na konkurs prijavilo lice koje je prethodno obavljalo dužnost direktora, komisija uzima u obzir rezultate stručno-pedagoškog nadzora ustanove i ocenu sa eksterne evaluacije. Komisija izveštaj dostavlja organu upravljanja, a on je dužan da sačini obrazloženu listu svih kandidata i da je sa izveštajem komisije uputi ministru, čija reč je konačna.

Opozicija kritikuje zakon

Beograd – Poslanici opozicionih stranaka kritikovali su rešenja predviđena predlozima Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o visokom obrazovanju i ocenili da Nacionalni savet za visoko obrazovanje ne bi trebalo da imenuje Vlada, već da ga bira Skupština Srbije. Poslanik Nove stranke Zoran Živković predložio je da udžbenici za sve osnovce i srednjoškolce budu besplatni i istakao da Nacionalni savet ne treba da bira Vlada, već parlament. Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović rekao je da ova dva zakona nose veoma loše stvari za sistem obrazovanja u Srbiji i da predstavljaju pokušaj koncentracije političke moći u rukama Vlade i ministra prosvete. Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović rekao je da su dvojica direktora škola u Čačku smenjena zato što nisu hteli da reaguju po prijavama da se u te dve škole desio slučaj pedofilije.