U poseti Arhivu Danske u Kopenhagenu novinari iz Beograda mogli su videti originalna dokumenta i depeše danskog konzula ka Pragu gde je bila ambasada za ceo ovaj region, a odakle su kasnije prosleđivane u Kopenhagen. Stin Anderson, arhivar, objašnjava da je Danska tokom Prvog svetskog rata slala pomoć nemačkim zarobljenicima u Rusiji, s obzirom na to da je među njima bilo i regrutovanih Danaca pošto je dobar deo Danske četrdesetak godina ranije pao pod kontrolu Nemačke. Kasnije je Danska nastavila da pomaže zarobljenike i u drugim državama, pa tako i u Srbiji. Doduše oko ovog perioda postoji nedoumica s obzirom na to da u to vreme u Srbiji nije bilo srpske vojske.

Takođe, akademik Karsten Fledelius, koji je završio vizantologiju na Institutu SANU u Beogradu kod profesora Ostrogorskog ističe i da je u to vreme Danska bila veoma blizu okupaciji od Nemačke i da je veliko pitanje da li bi smela tada da uradi nešto što bi naljutilo Nemce.

Zato Andersen ističe da je verovatnije da su Danska i Srbija uspostavile odnose za vreme mira, kao i da su obe zemlje imale trgovinske i ekonomske interese da sarađuju. On napominje da je konzulat Danske u Beogradu radio sve do 1942, a ambasada je otvorena posle rata.

Fledelius je u razgovoru sa novinarima istakao da je devedesetih godina prošlog veka došlo do animoziteta prema tadašnjoj politici vlasti u Srbiji, ali da danas većina Danaca smatra da bi Srbija morala postati članica EU „jer bez Srbije nema Balkana“. Inače u Arhivu Danske čuva se čak 450 kilometara papirnih zapisa, a prvi pisani dokument je iz 1193. godine o naselju koje je danas Kopenhagen kojim papa nalaže biskupu da ne može da prodaje zemlju.

Povodom stogodišnjice diplomatskih odnosa ambasador Švedske, Jan Lundin u pisanoj izjavi ocenio je da ovu godišnjicu vidi kao dobru priliku da se čitav spektar naših odnosa detaljno preispita i da se stekne uvid u to šta možemo dalje da promovišemo i unapređujemo.

„Mislim da ima dovoljno prostora da se u budućnosti postigne još više, kao i da se fokusiramo na različite teme. Naš svet se neprestano menja, pa tako moraju i naši narodi. Švedskoj se dopada to što je Srbija, baš kao i Švedska, odabrala sličan put kada je reč o politici bezbednosti – da pokušava da bude van vojnih blokova, dok je podjednako spremna i na saradnju sa drugim zemljama, u oblastima gde je to moguće. Švedska vidi Srbiju kao veoma odgovornog člana međunarodne zajednice i porodice EU i smatra da ona ima ključnu ulogu kada se govori o bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, rekao je Lundin.