Foto: Beta/Milan ObradovićČak 276 od 744 ispitanika je na pitanje “kako ste” odgovorilo da je zabrinuto, 167 da je smoreno, 139 da je konfuzno, dok je 123 izjavilo da je zdravo, pokazali su rezultati onlajn ankete dnevnog lista Danas i Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Jedan od glavnih nalaza ankete pod nazivom “Kako ste danas?”, koja je sprovedena od 23. do 29. novembra, jeste taj da je najveći broj ispitanika svoje stanje opisao kroz osećanja koja se mogu povezati sa (pro)depresivnim ponašanjem (zabrinutost, smorenost i konfuznost). Ne postoje statistički značajne razlike kada je u pitanju pol, starost i mesto stanovanja ispitanika.
Ostali odgovori na pitanje “Kako ste?” su: 63 ispitanika je odgovorilo da je srećno (četiri odsto), 67 da je uplašeno (4,5 odsto), 86 da je okupirano (šest odsto), 84 da je voljeno (šest odsto), 48 da je ostvareno (tri odsto), 12 da je ostavljeno, 52 da je iznevereno, 27 da je zaljubljeno, 58 da je motivisano, 35 da je bolesno i 31 da je rešeno.
Na pitanje “Šta je to što doprinosi vašem stanju spokoja i blagostanja?”, čak 453 ispitanika je izjavilo – moja porodica, 206 da su to njihovi prijatelji, dok je njih 164 odgovorilo sa “ja sa svojim sposobnostima”.
Od ostalih odgovora, izdvajamo da je njih 72 izjavilo da im profesija doprinosi stanju spokoja i blagostanja, za 24 ispitanika je to grad u kojem žive, a za njih 72 pozitivna atmosfera u društvu, dok je njih 14 reklo da na njihov spokoj i blagostanje utiče vladina politika.
Međutim, čak njih 116 smatra da nemaju spokoj i blagostanje. I u ovom slučaju nema statistički značajnih razlika u odnosu na pol ispitanika, mesto stanovanja i starost.
https://danas-podcast-intro.sounder.fm/episode/kako-ste-danas
Upitani kako na njihov spokoj i blagostanje utiču društvena stvarnost u Srbiji, njih 363 (49 odsto) je odgovorilo sa veoma negativno, a 172 sa negativno, dok je 86 reklo da utiče pozitivno.
Na pitanje kako utiče politička situacija – čak 416 je reklo veoma negativno, 129 negativno, dok je samo njih 13 izjavilo da utiče veoma pozitivno.
Glavni nalaz je da većina ispitanika vidi da društvena i politička situacija imaju negativan uticaj na spokoj i blagostanje. Ni u ovom pitanju nema statistički značajnih razlika u odnosu na pol ispitanika, mesto stanovanja i starost.
Četvrto pitanje ticalo se dešavanja iz ove godine, pa je podeljeno u nekoliko potpitanja. Prvo je bilo kako bi ovu godinu ocenili kada su u pitanju porodični život/odnosi, te je njih 351 dalo ocenu “uglavnom pozitivno”, dok je 270 reklo “potpuno pozitivno”, dok je sa “ni pozitivno ni negativno” odgovorilo 86 ispitanika.
Što se tiče ove godine i uslova rada na radnom mestu, sa “uglavnom pozitivno” odgovorilo je njih 253, “ni pozitivno ni negativno” 159, dok je njih 113 izjavilo da su uslovi uglavnom negativni.
Na visinu plate/prihoda, njih 177 je odgovorilo sa uglavnom negativno, potpuno pozitivno njih 63, a uglavnom pozitivno njih 221.
Zdravlje je ove godine na njih 392 uticalo uglavnom pozitivno, na njih 149 ni pozitivno ni negativno, a na njih 47 uglavnom negativno. Slobodno vreme je na njih 295 uticalo uglavnom pozitivno, na njih 171 ni pozitivno ni negativno, a na njih 89 uglavnom negativno.
Na pitanje kako je na njih uticao hobi u 2020. godini, čak 295 je izjavilo uglavnom pozitivno, 124 da je uticao potpuno pozitivno, dok je njih 44 reklo da je uticao potpuno negativno.
Slično je i sa rekreacijom, koja je potpuno pozitivno uticala na 92 ispitanika, uglavnom pozitivno na njh 242, a ni pozitivno ni negativno na njih 178.
Na pitanje o lečenju u ovoj godini, njih 225 je odgovorilo da je lečenje na njih uticalo ni pozitivno ni negativno, njih 187 da je uticalo uglavnom pozitivno, njih 37 je odgovorilo sa “potpuno pozitivno”, 88 sa “potpuno negativno”.
Poslovanje u ovoj godini za njih 210 je bilo ni pozitivno ni negativno, potpuno pozitivno za njih 56, a uglavnom pozitivno za njih 190.
Na pitanje o uticaju informisanja iz medija o stanju u društvu u ovoj godini, sa potpuno pozitivno odsgovorilo je njih 33, uglavnom pozitivno 141, uglavnom negativno 217 i sa potpuno negativno čak 253 ispitanika.
Glavni zaključak ovog pitanja je da je najveći broj ispitanika zadovoljan svojim porodičnim odnosima, manje svojim poslom, uslovima rada odnosno zdravljem, hobijem, rekreacijom, lečenjem i poslovanjem, a najmanje informianjem.
Prosečno trajanje popunjavanja ankete iznosilo je pet minuta i 15 sekundi. Anketa je trajala sedam dana.
Trećina ima vremena za stvari koje ih čine srećnim
Na pitanje da li imate vremena da radite stvari koje Vas čine srećnim i zadovoljnim, njih 247 je izjavilo “da, uglavnom”, 176 “da, ali malo”, a 66 ispitanika je reklo da nimalo nema vremena za to. Tako da nešto manje od polovine ispitanika je reklo da ima vremena za bavljenje stvarima koji ih čine zadovoljnim. Najviše ih opuštaju i čine srećnim muzika (35), filmovi (30), serije (12), sport (10), internet (10)…
Sociolog i izvršni direktor agencije Birodi, Zoran Gavrilović, naglasio je značaj ovog istraživanja rekavši da je preduslov postojanja države i kvalitetnih medija javnost.
„Naša zona sigurnosti je u privatnom, a ne u javnom. Podaci ovog istraživanja pokazuju da je porodica mesto oslonca građanima. Društvo je neorganizovano, te se građani u takvoj nepredvidivoj situaciji povlače u privatno i u porodici i prijateljima traže zaštitu“, rekao je on.
Komentarišući takve rezultate ankete, profesor Gavrilović izjavio je da oni pokazuju da je društvo u Srbiji u krizi i da više liči na zajednicu, što dovodi do dodatnih problema u tome kako građani gledaju na državnu vlast i način njenog izbora. „Društvo u Srbiji je potpuno anestezirano“, izjavio je on.
„Suština je ukinuti javnost, čime se ukidaju i institucije, a ono što ostaje je vlast jednog čoveka“, zaključio je Gavrilović.
Profesor Ratko Božović posebno se osvrnuo na veliku stopu građana koji su nezadovoljni trenutnom situacijom i naglasio značaj javnih institucija za stabilnost kako društva, tako i države.
„Što su obećanja veća, kada ostanu neuslišena ona stvaraju depresiju u društvu. To je rezultat raskoraka između privatnog i javnog koje postoji kod nas“, rekao je on.
On je upozorio na nesavršenost institucije porodice u Srbiji koja nije adekvatna da ponudi zaštitu koju od nje pojedinac traži.
„Institucija porodice u Srbiji je u tranziciji između tradicionalne i savremene, a takva često biva autoritarna, što donosi nove posledice u javnoj sferi“, naglasio je Božović.
Ugroženost javne sfere u Srbiji utiče i na kvalitet programa koji nam se servira u medijima, stav je profesora Božovića.
„Tamo gde vlada estrada, tamo nema kulture“, izjavio je on dalje naglasivši ogromne posledice koje takva javna sfera ima po društvo.
„Zabrinjavajući podaci o broju ljudi koji napušta zemlju ne objašnjavaju se samo ekonomskim razlozima. Ljudi se na takav potez sve više odlučuju kako bi tamo negde mogli da ostvare svoj puni kapacitet i samoostvare se“, najjači je utisak profesora Ratka Božovića na rezultate ankete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
