Za Dan škole odabran je 22. decembar, kao podsećanje na to da je 1883. godine tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela Stojan Novaković odobrio da se u užičkoj Donjoj čaršiji izgradi škola. Školska zgrada, odnosno njeno sadašnje prizemlje, izgrađena je naredne godine, a akademik Ljubomir Simović, u svom delu „Užice sa vranama“, piše da će đaci te godine „ući u u tek završenu, svetlu i belu školu, čijih šest velikih učionica, i dve kancelarije, još mirišu na kreč, i čija đačka kuhinja još miriše na prve pečene hlebove i prvo pokipelo mleko“. Simović podseća da je ta škola „neretko nazivana i velika osnovna škole, jer je u širem okruženju to bila najveća školska zgrada“. Sto godina kasnije, zgrada je proširena, a njeni učenici, zajedno sa nastavnicima, postižu zavidne rezultate.

Naziv škole ilustruje našu burnu istoriju. Najpre se zvala „Prva osnovna škola“, potom je od 1938. do 1943. godine bila „Prva osnovna škola kralja Petra Drugog“, do 2005. godine je nosila naziv po Andriji Đuroviću, komandantu Radničkog bataljona, a onda joj je vraćen naziv „Prva osnovna škola kralja Petra Drugog“.

Obeležavanje vrednog jubileja počelo je pre nekoliko dana kada je školu posetio princ Aleksandar Karađorđević, a potom je nastavljeno zanimljivim programima. U sportskoj hali „Veliki park“ priređen je „Sportski dan“, odnosno druženje učenika, nastavnika fizičke kulture i poznatih sportista i bivših đaka radi promocije sporta i fizičke kulture. U galeriji Jokanovića kuće otvorena je izložba „Bivši đaci s ljubavlju“, na kojoj su izložena dela dvanaest akademskih umetnika, bivših učenika te škole – Branka Tijanića, Vladana Terzića, Milovana Dagovića, Dragoljuba Kaplanovića, Marine Sarvan, Nataše Žilić, Zorana Cvetića, Vladana Savića, Jelene Tijanić Savić, Danice Pecović, Ivane Radulović i Ane Lazić. U velikoj sali Skupštine grada je održana svečana akademija „Azbučnik sećanja“, kojoj je prisustvovala i Ljubinka Đurović, kćerka partizanskog komandanta Andrije Đurovića, koja je pozdravljena gromkim aplauzom.

Istakavši da iz godine u godinu raste broj dece koji se upisuju u tu školu, direktor Nikola Bacetić je naveo da je to i najveći i najdraži uspeh te škole, a potom poručio da najstarija osnovna škola u gradu zaslužuje da se više novca uloži u njenu infrastrukturu.

– U ovo vreme izrazite depopulacije stanovništva u Užicu i Srbiji, naša škola upisuje i po šest odeljenja prvog razreda. Nastava je poslednjih godina modernizovana, većina učionica je opremljena računarima i multimedijalnim projektorima, uveden je video-nadzor, sve više su u upotrebi pametne table. Međutim, škola zaslužuje da se u njenu infrastrukturu ulaže, ako ne zbog starosti njenih zidova, ono zbog izuzetnih postignuća njenih učenika i profesora – poručio je direktor Nikola Bacetić.

Jedan od velikih problema škole je dotrajala stolarija. Jedan deo je zamenjen prošle godine, što je finansiralo Ministarstvo prosvete, ali najveći deo dotrajalih prozora i vrata potiče iz davne 1937. godine.

– Postojala je namera da se prošle godine zameni kompletna stolarija, ali nije bilo novca i radovi su obustavljeni. Od prošle godine kao energent za grejanje škola koristi gas, a zamenom dotrajale stolarije ostvarili bismo značajne uštede i poboljšali energetsku efikasnost školske zgrade – rekao je za Danas direktor Bacetić.

Fiskulturna sala

– Poslednjih deset godina škola beleži izuzetne rezultate na svim poljima – kako na završnom ispitu, tako i na skoro svim takmičenjima. Iako se u našoj fiskulturnoj sali koja je izgrađena adaptacijom dve učionice ne mogu igrati košarka, fudbal, odbojka ni rukomet, i u tim sportovima smo redovno među najboljima – podsetio je direktor.