Gusta rečna mreža na ovom području druga je prednost. Reka Drina čini oko 20 odsto hidroenergetskog potencijala Srbije. Mogućnosti koje ona pruža tek treba da budu iskorišćene.

Na 356 kvadratnih kilometara živi oko 14.500 stanovnika. Radi tek nekoliko firmi – fabrika kolača „Ljubovija“ u okviru kompanije Soko Nada Štark, preduzeće za skladištenje zamrznutog voća „Zadrugar“, „Riboteks“, koji se bavi mrestom i tovom rečne pastrmke, kompanija „Alpine Kamen“, „Duvan“ a.d. Ljubovija. Većina ovih preduzeća zapošljava veliki broj sezonskih radnika. Okosnicu privrede Ljubovije čini rudnik olova i cinka Veliki Majdan, koji od 2009. zapošljava oko 300 ljudi i značajno doprinosi razvoju zajednice.

Od pedesetih godina 20. veka, pa sve do početka 2000-ih, rudnik je nesmetano radio, kada je zaustavio proizvodnju i preradu rude zbog poplavom oštećene brane flotacijskog jalovišta, koja je ugrožavala zdravlje stanovništva i reku Drinu. U narednim godinama bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja da se brana sanira, pa je nad rudnikom 2006. godine pokrenut stečajni postupak. Iste godine, rudnik Veliki Majdan je kupila kompanija koja se bavi trgovinom obojenim metalima i rudnim koncentratima na svetskim berzama i razvojem rudnika, Mineco Limited, koji sada vodi rudnik sa ruskim partnerima. Pored Velikog Majdana, u regionu Mineco je kao većinski vlasnik prisutan i u rudniku Rudnik, u Bosil-Metalu u Bosilegradu i u rudniku Sase u Republici Srpskoj.

Pored sanacije brane jalovišta, uloženo je i u sanaciju rudarskih hodnika, na pogonu flotacije i objekta neophodnih za pokretanje Velikog Majdana. Time je maksimalno podignut nivo ekološke zaštite reke Drine, opasnost po zdravlje stanovnika je otklonjena i obezbeđeni su dobri uslovi za rad u rudniku.

Nakon što je rudnik osposobljen, sledeći korak bio je – zaposliti ljude. Od svega novog uvek postoji bojazan, naročito imajući u vidu promenu vlasništva i brojne loše privatizacije. U slučaju ovog rudnika, takvo mišljenje je tokom četiri i po godine postepeno i potpuno promenjeno – od straha, do sigurnosti u radno mesto i obezbeđenu egzistenciju. Primer nekadašnjeg ekonomskog tehničara, danas VK bušača, Milomira Đurića, govori u prilog tome:

„Na poslovima komercijale radio sam više od 20 godina u preduzeću ‘Zorka – duvana ambalaža’ Ljubovija. Pošto je firma otišla u stečaj, bio sam prinuđen tri godine da radim kao fizički radnik na građevini. Zbog loše finansijske situacije prijavio sam se na konkurs, da bi ubrzo počeo da radim u Velikom Majdanu kao običan jamski radnik. Nisam znao šta me čeka. Ali, nakon određenog vremena i položenih ispita, postao sam kvalifikovani bušač na dubinskom bušenju u jami. Danas imam obezbeđen lični dohodak, penziono i zdravstveno osiguranje i beneficirani radni staž. Uplate su redovne, što meni i mojoj porodici pruža veliku sigurnost.“

Prosečna bruto zarada u rudniku kreće se između 1.000 i 1.500 dolara, a sigurno radno mesto dovelo je i do sprečavanja negativnog trenda odlaska u veće gradove koji je karakterističan za uglavnom sve manje sredine u Srbiji.

Pored toga što je doneo sigurnost svojim radnicima, Veliki Majdan je značajan i za celokupnu ekonomiju Ljubovije. Naime, u budžet lokalne samouprave, po osnovu naknade za mineralne sirovine za poslednje dve godine uplaćeno je preko 875.000 dolara. Za ovako malu opštinu poput Ljubovije, ova sredstva su značajna i namenski koriste za poboljšanje uslova života građana izgradnjom puteva, magistralnog vodovoda, zapravo svega onoga što se odredi kao prioritet u datom trenutku.

Rudnik je poslednjih nekoliko godina nosilac privrednog razvoja i najviše je zaslužan za pomeranje opštine Ljubovija sa stepena devastiranog područja na IV stepen razvijenosti lokalnih samouprava. Pored toga što je redovan u plaćanju taksi i ostalih zakonskih nameta, on je obezbedio i posao za 300 ljudi. Sve to zajedno značajno je rasteretilo opštinu. U odnosu na raniji period, mnogo je manji broj onih koji traži socijalnu pomoć, jer je većina sada zaposlena u Velikom Majdanu – izjavio je predsednik opštine Ljubovija Miroslav Mićić.

Druge benefite koje opština i njeni građani imaju samo ćemo pomenuti – donacija sredstava za nabavku opreme za Centar za dijalizu pri Domu zdravlja, otvorenost ambulante rudnika za stanovnike Velikog Majdana i okolnih mesta, donacija sredstava za nabavku i funkcionisanje sportskih i kulturno-umetničkih društava.

Rudnik Veliki Majdan uspešno posluje u opštini Ljubovija. On je samo jedan od brojnih potencijala koje ova opština ima. I realizovan je. Neki tek treba da se sprovedu. Tako je Prostornim planom iz 2010. godine, predviđena izgradnja 48 mini hidroelektrana. Iako je potpisan Protokol o saradnji, ovi projekti trenutno ne mogu da se realizuju zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i lokacijskih dozvola, koje su nadležnost Republike. Za dobijanje lokacijskih dozvola, uz svu neophodnu dokumentaciju, proći će minimum dve, do dve i po godine. Kako onda, sa tim saznanjem, investirati i unaprediti privredu?

Ovo nije priča o Ljuboviji. Ovo je priča o svakoj manjoj opštini ili gradu u Srbiji koji ima mogućnosti da se razvija. Ovo je priča o tome kako su sigurne i prave investicije neophodne za pokretanje privrede i podizanje kvaliteta života u toj zajednici. O tome kako je saradnja privatnog sektora i lokalne vlasti, pa i cele države – neophodna.

Turistički potencijal

Prirodne lepote karakterišu ovaj kraj. Iako ima sve preduslove, turizam Ljubovije i područja oko nje je nedovoljno razvijen. Ali je u povoju. Planina Bobija, Medvednik, Sokolske planine, reka Ljuboviđa, drevni Soko grad, manastir Svetog Nikolaja Velimirovića – najpoznatije su znamenitosti ovog područja. Za sada, malo ko zna za njih. Jedino je Drinska regata, koja se održava svake druge subote u julu, manifestacija koju, iz godine u godinu, posećuje sve više ljudi.