Veritas: Slavljenje Oluje kao veličanje ustaštva 1Foto: Printscreen/Youtube

„Obećanja o zaštiti manjinskih nacionalnih prava, data od hrvatskih zvaničnika na dan ulaska Hrvatske u Evropsku uniju (EU) pre sedam godina na trgu Bana Jelačića u Zagrebu, pretvorila su se u svoju suprotnost – srpska zajednica je postala još minornija, obespravljenija i napadanija“, naveo je Veritas u saopštenju.

Kako je naglašeno, na sve to, međunarodna zajednica, uključujući NATO i EU, „ćuti kao što je ćutala i pre 25 godina“.

U saopštenju je navedeno da je Međunarodni sud pravde (MSP) „Oluju“ kvalifikovao kao akciju etničkog čišćenja.

Veritas napominje da su 4. avgusta 1995. godine „oružane snage Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile agresiju na severnu Dalmaciju, Liku, Кordun i Baniju“, u čemu je angažovano oko 200.000 vojnika, naspram 30.000 vojnika krajiških Srba.

„Za nekoliko dana neravnopravne borbe slomljen je otpor Srpske vojske Кrajine (SVК), a narod zapadne Кrajine, njih preko 220.000, poučen ‘istorijskim iskustvom’, kreće u dotad najveću srpsku ‘seobu’, na istok braći po veri i naciji. I kad je prestao svaki otpor SVК, agresor je ubijao ljude koji nisu hteli ili mogli sa svojih vekovnih imanja, ali i one u izbegličkim kolonama, i do Une i preko Une, duboko u teritoriju tadašnje Republike Srpske“, naveo je Veritas.

U saopštenju je prezicirano da se na evidenciji Veritasa nalaze imena 1.872 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i posle nje, od čega 1.221 (65 odsto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina.

„Među žrtvama se nalazi 552 (30 odsto) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od ‘crnih’ rekorda građanskog rata devedesetih prošlog veka na prostorima prethodne Jugoslavije“, ukazao je Veritas.

Pomen u manastiru Ostrog za stradale u akciji Oluja

Srpski nacionalni savet Crne Gore organizovaće u sredu u manastiru Ostrog pomen nevino stradalim srpskim žrtvama u akciji hrvatske vojske Oluja pre 25 godina, saopšteno je danas iz te organizacije.

Kako se navodi u saopštenju, okupljanje će biti sprovedeno uz poštovanje svih mera propisanih protiv pandemije, a početak je u 9 časova, 5. avgusta, ispred Gornjeg manastira Ostrog.

Od 4. do 7. avgusta 1995. godine hrvatske snage etnički su od srpskog stanovništva očistile teritoriju Banije, Like, Korduna i Severne Dalmacije, odnosno tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Ubijeno je više hiljada civila a proterano oko 250.000 ljudi, uglavnom u Srbiju i Republiku Srpsku.

Pomen žrtvama Oluje u Crkvi svetog Marka i drugim mestima 5. avgusta

Pomen žrtvama hrvatske vojno-policijske akciije „Oluja“ biće održan 5. avgusta 2020. u 11 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije, najavio je danas Komesarijat za izbeglice i migracije.

U saopštenju se navodi da je to „dan za sećanje i tugu, za parastose i paljenje sveća i tugovanje za više od 1.700 poginulih i nestalih, od kojih se za 770 ni dan danas ne zna šta se sa njima desilo i gde im je grob“.

Dodaje se da uprkos tome što Srbi u Hrvatskoj danas imaju i svoje predstavnike u Vladi i Saboru, još ima otvorenih pitanja, nije obnovljena uništena imovina i niti vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima.

Kako se navodi, Hrvatska nije sprovela ni Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama, nisu isplaćene penzije.

„I posle četvrt veka, nije se mnogo odmaklo u uspostavljanju klime poverenja pre svega znog činjenice da se Srbima proteranim iz Hrvatske ni posle toliko godina ne priznaju njihova imovinska i druga prava, a onaj mali broj njih koji se vratio, živi u atmosferi nacionalne netrpeljivosti“, istakao je Komesarijat.

Кomesarijat za izbeglice i migracije zahvalio je donatorima i međunarodnim organizacijama na sredstvima za stambeno zbrinjavanje izbeglica, ali napominje da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju trajna rešenja za izbegličku populaciju, kao i potrebe više od 200.000 interno raseljenih sa Кosova i Metohije.

„Republika Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, kao i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema. U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice“, navodi se u saopštenju.

Podseća se da je u Srbiji zbrinuto tokom akcije „Oluja“ 250.000 izbeglica iz Knina i drugih mesta, odnosno tokom ratova ’90-tih skoro 618.000 Srba iz Hrvatske i BiH, i više od 200.000 interno raseljenih sa Кosova i Metohije 1999 .

Srbija je najpre prihvatila više od 60.000 ljudi u 700 kolektivnih centara, koji su danas svi osim jednog zatvoreni, da bi tokom godina stambeno zbrinula 22.330 porodica i ekonomski osnažila dodatnih 21.000 porodica, iz budžeta države i donatorskih sredstava, navodi se u saopštenju Komesarijata.

Кroz Regionalni stambeni program, do sada je u Srbiji zbrinuto više od 5.000 porodica, završene su zgrade u 33 lokalne samouprave a gradilišta su otvorena u još 20 opština i gradova, saopštio je Komesarijat.

„Useljen je 1.361 stan, deodeljeno 1.865 paketa građevinskog materijala, izgrađeno 290 montažnih kuća i kupljena 1.344 seoska domaćinstva za izbeglice iz BiH i Hrvatske“, navodi se u saopštenju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.