Radila sam na konkretnim i korisnim arhitektonskim projektima, što je bilo potpuno novo iskustvo jer je reč o zemlji u kojoj su zemljotresi česti, a periferija u pustinjskim oblastima na veoma niskom infrastrukturnom nivou. Naučila sam dosta, ali i uživala. Svi su bili otvoreni, vrlo radoznali da upoznaju našu kulturu i način arhitektonskog razmišljanja.
Radila sam na konkretnim i korisnim arhitektonskim projektima, što je bilo potpuno novo iskustvo jer je reč o zemlji u kojoj su zemljotresi česti, a periferija u pustinjskim oblastima na veoma niskom infrastrukturnom nivou. Naučila sam dosta, ali i uživala. Svi su bili otvoreni, vrlo radoznali da upoznaju našu kulturu i način arhitektonskog razmišljanja. Osećala sam se kao predstavnik kulture svog grada i zemlje – kaže Bojana Petrović, studentkinja arhitekture na Univerzitetu u Nišu, koja je nedavno boravila u San Huanu u Argentini.
Ona je među više od 150 mladih visokoškolaca tehničkih fakulteta NU koji su u prethodne dve godine učestvovali u internacionalnoj razmeni studenata u okviru projekta Partnerstvo za obrazovanje i lokalni razvoj u organizaciji Instituta za međunarodno obrazovanje koji finansijski podržava DIN Filip Moris. Razmena je „obogaćena“ i projektom Uključivanje lokalnih kompanija u program studentske razmene, tako da visokoškolci koji su bili na praksi u inostranstvu po povratku imaju mogućnost da privremeno, ali i stalno rade u nekim niškim firmama. „Projekat Organizacije za razmenu studenata tehnike, uz donatorstvo kompanije Filip Moris, podržalo je i dvadesetak lokalnih firmi u kojima studenti mogu da primene znanje stečeno u inostranstvu. Svi studenti po povratku imaju obavezu da od 10 do 30 dana provedu u nekoj lokalnoj firmi, a ovakva praksa otvara mogućnost i za njihovo stalno zaposlenje. Bilo je mnogo studenata koji su završili fakultet, otišli u inostranstvo i, začudo, vratili se i zaposlili u firmi s kojom su bili u kontaktu preko nas“, saopšteno je u Organizaciji za razmenu studenata tehničkih fakulteta (IAESTE). U ovaj projekat stručne razmene uključeni su studenti Elektronskog, Mašinskog, Prirodno-matematičkog i Građevinsko-arhitektonskog fakulteta. U prethodne dve godine studenti su boravili u više zemalja, među kojima su Argentina, Španija, Nemačka, Francuska, ili Čile. Pošto je razmena dvosmerna, isti broj stranih studenata dolazio je u Niš i radio u lokalnim firmama. – Boravak mi je zaista ostao u najlepšem sećanju. Ljudi su bili spremni da mi pomognu u svemu, bili su topli i iskazivali poštovanje. Uočljiva je, međutim, razlika u studiranju. Oni od samog početka kreću s praktičnim stvarima, kao što su projekti, seminari i rad, a mi smo kada završimo fakultete eventualno spremni „da učimo da radimo“ – kaže student NU Ivana Cvetković koja je bila „na radu“ u Evropi. Organizacija za razmenu ima u planu da udvostruči broj studenata koji će svoje prve poslove započeti u inostranstvu. Ukoliko se zna da trećina studenata u Srbiji nikada nije prešla granicu, a da većina koja to može „učestvuje u odlivu mozgova“, ovakvi projekti su dragoceni. Dragoceno je takođe i što oni nalažu povratak visokoškolaca i za njih nude konkretno zaposlenje, što u zemlji sa skoro milion nezaposlenih, te i Nišu sa više od 40 hiljada „ljudi sa Biroa“, nije zanemarljivo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
