P { margin-bottom: 0.21cm; }

Tokom prošle godine bilo je angažovano sedam sudija, a dvoje je izabrano tek u februaru ove godine, tako da je cele 2015. godine ovaj sud radio sa manjim brojem sudija od predviđenog. Sudovi i reforme sudstva stalna su tema već godinama, u fokusu su javnosti i struke kao i evropskih institucija.

Sa Miletom Bezarevićem, predsednikom Osnovnog suda, razgovarali smo o rezultatima tokom prethodne godine koji ukazuju da se smanjuje broj starih predmeta, što je osnovna intencija i preporuka. „Na početku 2015.godine bilo je nerešeno 4.989 predmeta, od čega 2.620 koji imaju status starijih od dve godine. Tokom godine primljeno je 4.278 novih predmeta, tako da ih je bilo ukupno 9.267 ili 1.323 po sudiji.Tokom godine rešeno je 5.624 predmeta ili 803 po sudiji, dok je na kraju godine ostalo nerešeno 3.643 predmeta, a od njih je 1.676 starih“, kaže on.

*Može li se reći da su to dobri rezultati?

-Kada uporedimo koliko je bilo nerešeno na početku proizilazi da je na kraju 2015.godine 1.346 nerešenih predmeta manje nego na početku godine, dakle za 27 odsto je smanjen broj predmeta u odnosu na početak godine. Priliv predmeta na nivou suda savladan je sa 131,46 odsto, dakle više je rešenih nego primljenih predmeta.

*Očigledno je reč je o priličnoj ekspeditivnosti, s obzirom da ponovo ovaj Osnovni sud nije imao predviđen broj sudija?

-Tokom prošle godine radile su sve imenovane sudije, a činjenica je da smo prethodnih godina imali situaciju da su i po dvoje sudija odsustvovali od ukupno imenovanih. Zbog toga su predmete preuzimale druge sudije, postupci su počinjali iznova što je odugovlačilo postupak i povećavalo broj predmeta po sudiji, pa se i broj nerešenih uvećavao. Tako je prošlogodišnji rezultat odraz angažovanja svih sudija.

*Da se vratimo starim predmetima i intenciji da se oni što pre reše. Kakav je bio vaš program?

-Što se tiče predmeta starijih od dve godine, svaki sud ima poseban program rešavanja. Mi smo, kako rekoh, imali 2.620 starih predmeta, a na kraju je ostalo 1.676, što je za 36 odsto manje. Program rešavanja starih predmeta ovaj sud je sačinio u skladu sa jedinstvenim programom na nivou Srbije, jer su propisane mere aktivnosti koje treba da doprinesu da se kroz prioritet smanji broj ovih predmeta i sudije su obavezne da ih češće zakazuju nego nove predmete. Kod nas je program u 2015.ostvaren, pa i premašen jer smo planirali da smanjimo stare predmete sa 30 odsto. Obaveza je države da se broj starih predmeta, prema preporuci Evropske komisije svede na razumnu meru.

*Verovatno je i u ovom sudu bilo drastičnih primera, odnosno predmeta koji su trajali godinama?

-U našem sudu je bilo 14 predmeta u svim materijama u kojima postupak traje preko 10 godina. Kao predsednik suda, za sve te predmete sam dao nalog u skladu sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda da budu završeni u tekućoj godini.

*Zašto ti predmeti traju toliko godina?

-Razlozi su različiti u odnosu da li se radi o krivičnim ili parničnim predmetima. U našem slučaju čak je 13 parničnih i uglavnom se odnose na nerešene imovinske odnose.

*Ali šta doprinosi da postupak traje toliko dugo, što je daleko od „razumnog roka“?

-Imali smo jedan predmet iz vremena kada je ovaj sud pokrivao i pribojsku opštinu, kada je lice obilo kiosk, gde veštačenje nije bilo valjano, pa je traženo izuzeće, menjale su se sudije, lice je u međuvremenu otišlo na izdržavanje dugogodišnje zatvorske kazne po odluci drugog suda i po drugom predmetu, zbog reforme menjala se nadležnost sudova i posle deset godina doneta je oslobađajuća presuda. Tako svi troškovi suđena po ovom predmetu padaju na sudski budžet. Parnice dugo traju jer je dolazilo do promene postupajućih sudija zbog reforme pravosuđa, postupci su se vraćali na početak, stranke prilažu niz novih dokaza koji odugovlače postupak, a bilo je i ukidanja prvostepenih presuda i vraćanja na početak.

*Kad smo kod ukidanja presuda, kakav je procenat potvrđenih presuda u 2015.godini?

-Po žalbama, Viši sud u Užicu razmatrao je 351 predmet od čega 249 predmeta ili 71 odsto odluka je potvrđeno, a u 25 predmeta odluke su preinačene. U 60 predmeta ili 17 odsto odluke su ukinute, a u 17 predmeta odluke su delimično preinačene ili delom ukinute.

*Da li to znači da je kvalitet presuda na zavidnom nivou?

-Obzirom da je broj ukinutih presuda na nivou suda 17 odsto, odnosno da je 83 odsto presuda postalo pravosnažno, moglo bi se konstatovati da je kvalitet na zavidnom nivou. Treba istaći da su sudije zaista bile opterećene, a imali smo i ozbiljne probleme zbog nedostatka tumača za bosanski jezik što je dovodilo do odugovlačenja i zastoja. Ali 2015.godine imenovani su tumači za područje Višeg suda u Užicu i ovaj problem je posle pet godina rešen, predmeti su aktivirani i uzeti u postupak. Bilo ih je preko 300, te je u međuvremenu jedan broj rešen, što je i doprinelo povećanju broja rešenih predmeta. Pokazatelj za kvalitet rada je i sastanak predsednika sudova Republike Srbije koji je održan u martu na kome je konstatovano, da su svi osnovni sudovim, izuzev dva, sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu rešili više predmeta nego što su ih primili, što ukazuje da su osnovni sudovi sa područja ove apelacije, kojoj pripada i naš sud, postigli vrlo solidne rezulatet. Reč je o dvadesetak sudova.

*Kakve rezultate daje novina u zakonu prema kojoj se u krivičnom postupku predmeti mogu rešavati i zaključivanjem sporazuma između Javnog tužilaštva i okrivljenih, a koje sud mora da potvrdi?

-Ova činjenica je bitna jer je tokom 2015.godine na taj način rešeno oko 60 predmeta što je znatno više nego ranije.

*Zašto?

-Tim sporazumom se izbegava vođenje klasičnog postupka, podstiče se efikasnost i racionalnost i za sud i za stranke i tendencija je nastavljena i u ovoj godini pa je za tri meseca zaključeno oko 40 sporazuma. Na sve to je uticala izmena Krivičnog zakona od 2013.godine prema kojoj je okrivljeni u mogućnosti da prizna krivično delo pred tužiocem i da se nagodi oko krivične sankcije.

*Sudijama je sakako u interesu da reše što više predmeta. Očigledno je da sudski postupka ne zavisi samo od suda i sudija?

– Na svako sudsko postupanje utiču i druge okolnosti: uredna dostava, odziv stranaka i drugih učesnika u postupku, ponašanje stranaka i zastupnika, valjano predlaganje dokaza od strane stranaka, a u krivičnim materijama i od kvaliteta prikupljenih dokaza tokom istražnog i predistražnog postupka u čemu učestvuje javni tužilac i policija.