Prošlo je mesec dana otkako je Državno veće tužilaca (DVT) uputilo molbu Vladi Srbije da na prvoj sednici razmotri listu kandidata za tužioca za ratne zločine i prosledi je Narodnoj skupštini da po hitnom postupku izabere naslednika Vladimira Vukčevića.
Za tih mesec dana Vlada Srbije je održala čak pet sednica, ali, prema saznanjima Danasa, uopšte nije bilo reči o izboru tužioca za ratne zločine. Nije poznato da li je na prekjučerašnjoj, dakle šestoj sednici, raspravljano o tome. Zbog odugovlačenja sa izborom novog tužioca, Tužilaštvo za ratne zločine već deset meseci, tačnije od 1. januara, ne funkcioniše u punom kapacitetu.
Trenutni rukovodilac Tužilaštvom je Milan Petrović, jedan od tri kandidata za Vukčevićevog naslednika, koji se nalaze na listi DVT upućenoj Vladi Srbije. Druga dva kandidata su zamenica tužioca za ratne zločine Snežana Stanojković i sudija apelacionog suda u Novom Sadu i Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu Dejan Terzić.
– Nemilo im je da gone ratne zločince, a kamoli da imaju tužioca za ratne zločine – ističe za Danas advokat Rajko Danilović na naše pitanje da prokomentariše to što Tužilaštvo za ratne zločine već deset meseci nema šefa. Danilović, koji je na suđenjima zastupao porodice žrtava ratnih zločina, ipak smatra da će Srbija uskoro dobiti Vukčevićevog naslednika, jer je situacija trenutno „nepodnošljiva“.
Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo kaže za naš list da je odugovlačenje sa izborom tužioca za ratne zločine pokazatelj neopredeljenosti Srbije za procesuiranje ratnih zločina.
– Država koja je istinski opredeljena da se taj proces nesmetano odvija ne bi smela da dozvoli da skoro godinu dana na čelu najvažnijeg pravosudnog tela za procesuiranje počinilaca ratnih zločina nema nikoga. Zato se posle toliko vremena nečinjenja sve manje može govoriti o inertnosti vlasti, a sve više o jednom vidu opstrukcije – objašnjava naš sagovornik.
U isto vreme, dodaje, Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan za poglavlje 23 u kojem se obavezala da će preduzeti razne korake u pogledu suđenja za ratne zločine, „a odugovlači sa razmatranjem liste kandidata, što je od ključne važnosti za sprovođenje određenih tačaka Akcionog plana“.
– Recimo, bez izbora tužioca za ratne zločine nemoguće je usvajanje tužilačke strategije i, verovatno još važnije, početak osnaživanja kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine – ukazuje Stjepanović. Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za KiM, inače iz redova vlasti, kaže da ne zna ništa o izboru tužioca za ratne zločine, te da će se o tome raspravljati kada predlozi kandidata stignu u parlament.
Prema rang-listi kandidata za mesto tužioca za ratne zločine na prvom mestu je Stanojković sa 69,6 bodova, Petrović ima 63,6 bodova, a Terzić 61,6 poena. Stanojković u svom programu za petogodišnji rad Tužilaštva nijednom nije pomenula žrtve koje nisu srpske nacionalnosti, oštro je kritikovala Hrvatsku, istakla da bi od Tužilaštva BiH trebalo tražiti dokumentaciju o zločinima nad Srbima, te insistirala na suđenjima u odsustvu, iako sve relevantne međunarodne institucije to ne preporučuju. Prema mišljenju Milana Petrovića i Dejana Terzića, potrebno je da se unapredi sistem podrške svedocima i žrtvama i regionalna saradnja, ali i da se odrede prioritetni predmeti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
