Foto: EPA/ MIKE THEILER

Takođe, Ustav navodi da sloboda izražavanja nečijih verskih osećanja može da bude ograničena zakonom samo u slučaju kada je nužno zaštititi živote i zdravlje ljudi, očuvati javnu bezbednost i demokratiju u državi, ističe se u izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama na međunarodnom nivou. Kako se naglašava, „Ustav zabranjuje uspostavljanje državne religije, garantuje jednakost za sve verske grupe i zabranjuje potpirivanje verske mržnje“.

U dokumentu se napominje da zakon daje specijalne privilegije i tretman za sedam verskih grupa koje definiše kao „tradicionalne“, ali su „neke druge verske grupe i nevladine organizacije kritikovale ove privilegije kao protivustavne“. „Pojedine manjinske grupe su se, takođe, usprotivile procesu registracije… Manje verske grupe smatraju da je proces registracije težak i skup, a budući da nisu registrovane nemaju imovinska prava, poreska ovlašćenja i zakonski status“, napominje Stejt department.

U dokumentu se naglašava i da se „slučajevi diskriminacije uglavnom odnose na manje i netradicionalne (verske) grupe“. „Mediji su izvestili o izvesnoj javnoj diskriminaciji protestantskih grupa u kontekstu oktobarskih proslava petstogodišnjice protestantske reformacije… Antisemitska literatura je dostupna u pojedinim knjižarama, a jevrejska zajednica je prijavila slučajeve antisemitskih komentara u onlajn medijima… Jehovini svedoci su prijavili dva slučaja fizičkog napada i vandalizma uperenog protiv njihove imovine“, navodi Stejt department.

Dokument sadrži i preporuke američkih vlasti Srbiji u vezi sa poštovanjem verskih prava. U tom kontekstu, ističe se da su predstavnici američke ambasade i gostujući predstavnici administracije iz Vašingtona apelovali na Upravu za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama i Kancelariju za ljudska i manjinske prava da „otklone pristrasnosti u vezi sa registracijom verskih grupa“. Istovremeno, od Vlade Srbije zatraženo je da nastavi da sprovodi restituciju žrtvama Holokausta koje nemaju žive naslednike.

„Zvaničnici Ambasade nastavili su da se susreću sa predstavnicima širokog spektra verskih grupa kako bi diskutovali o interakcijama između tradicionalnih i netradicionalnih verskih grupa, restituciji zemljišta i međuverskom dijalogu“, poručuje Stejt department.

Slučaj Starog sajmišta

U dokumentu se ukazuje da Ambasada SAD „nastavlja da nadgleda napredak u vezi sa uspostavljanjem memorijala na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora Staro sajmište“. „Ambasada je apelovala na Vladu Srbije da oformi novu komisiju o tom slučaju“, podseća Stejt department. Podsetimo, u Starom sajmištu je tokom Drugog svetskog rata stradalo oko 11.000 Srba, skoro 7.000 Jevreja i nekoliko stotina Roma.