AŽC sumnja u nepristrasnost suda

Osumnjičeni P. G. je sredinom juna prošle godine sa automatskom puškom došao u školu u kojoj je njegova supruga B. G. bila direktorka i ubio nju i njenog kolegu.

Kako su mediji tada preneli, B. G. je osumnjičenog napustila zbog nasilja koje je trpela u braku i sa pomenutim kolegom započela novu partnersku vezu.

Iz medijskih izveštaja se takođe saznaje da je P. G. radio kao lovočuvar u nacionalnom parku i legalno je posedovao oružje, da je bio izrazito ljubomoran i psihički nestabilan kad ga je supruga ostavila, ali da nije hteo da uzima nikakve lekove jer bi mu u tom slučaju bilo privremeno oduzeto oružje i posao.

Njemu je nakon ubistva određen pritvor, ali Više tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici tek nakon šest meseci, u novembru, podiže optužnicu.

Viši sud u istom gradu, međutim, početkom januara ove godine vraća optužnicu na doradu, da bi Tužilaštvo držalo taj predmet u istražnoj fazi još šest meseci, do 15. juna.

Kako su nam saopštili iz ovog tužilaštva, P. G. je još uvek u pritvoru, dok iz Višeg suda u Sremskoj Mitrovici navode da je optužnica primljena 2. jula, da je „predmet zaveden sudiji Dejanu Kneževiću, a sudija Goran Gnjidić je u srodstvu sa okrivljenim“.

Sagovornice Danasa iz Autonomnog ženskog centra, koji prati slučajeve femicida i suđenja počiniocima, smatraju da ovaj proces predugo traje i da je opravdano sumnjati u nepristrasnost i objektivnost postupka, jer sudija koji vodi predmet može biti pod direktnim ili indirektnim uticajem samom činjenicom da je rođak osumnjičenog sudija i predsednik krivičnog veća tog suda.

– Ne samo da je sudija tog suda rođak osumnjičenog, nego je i po Godišnjem rasporedu sudija, koji je dostupan na njihovom sajtu, zadužen za ispitivanje optužnica, i kao član drugostepenog veća odlučuje o prigovorima na optužnice. Mi nemamo informacije o tome da li je sudija Gnjidić učestvovao u donošenju odluke da se optužnica vrati tužilaštvu na doradu, kao ni šta je bio nalog tužilaštvu kada mu je bilo potrebno više od šest meseci da po tom nalogu postupi. Međutim, sada nas zabrinjava da li će sudija Goran Gnjidić odlučivati o mogućem prigovoru na optužnicu – kaže za naš list Vanja Macanović, pravnica iz AŽC.

Treba imati u vidu, dodaje ona, da se radi o sredini u kojoj se svi poznaju i „niko nikome neće da se zamera“, te bi Viši sud u Sremskoj Mitrovici, po njenom mišljenju, bio u obavezi da obavesti apelacioni sud da je sprečen da postupa, kako bi se predmet prebacio u drugi sud.

Vedrana Lacmanović iz AŽC ističe da su u prethodnim godinama pratile dva suđenja za femicid i da je u oba slučaja „od trenutka ubistva do presude prošlo oko godinu dana“, onoliko koliko je ovaj predmet u Sremskoj Mitrovici proveo samo u tužilaštvu.

Prema njihovom iskustvu, nasilnici koji su na važnim funkcijama ili su preko rodbinskih veza povezani sa njima, imaju mogućnost da utiču na postupke koji se vode protiv njih.

– Mi uvek posebnu pažnju posvećujemo ženama koje trpe nasilje od osoba koje se nalaze na važnim političkim ili javnim funkcijama, koje su javne ličnosti ili su u srodstvu sa njima, baš zbog toga što imaju mogućnost uticaja na vođenje postupka. A u ovom konkretnom slučaju to je dodatno otežano jer se radi o vrlo maloj sredini gde se svi poznaju i gde bi onaj ko bi se suprotstavio tome trpeo osudu ili druge posledice – kaže Lacmanović.

Ove činjenice otvaraju i pitanja koja se odnose na period pre ubistva. Kako se iz medija moglo saznati, B. G. je trpela nasilje u porodici više godina, ali kako ga nije prijavljivala, nadležne institucije nisu reagovale. Ipak, malo je verovatno da se u mestu koje broji nešto više od 2.000 stanovnika nije znalo za nasilje u ovoj porodici, kao i da je P. G. posedovao vatreno oružje.

Vedrana Lacmanović objašnjava da posedovanje oružja kod kuće ili na poslu, kao i činjenica da se radi o licu koje je obučeno da rukuje oružjem, predstavljaju indikatore koji mogu ukazati na visok stepen opasnosti od nasilja.

– Propušteno je da se o sumnji na nasilje odnosno njegovoj potencijalnoj eskalaciji obaveste policija, tužilaštvo, centri za socijalni rad, odnosno Grupa za koordinaciju i saradnju. Nasilje je bilo prisutno mnogo godina pre ubistva, ali ono nije zabeleženo niti je postojala adekvatna institucionalna reakcija. Dodatno je zabrinjavajuće da je nasilnik kroz čitavo selo šetao sa automatskom puškom u rukama, a da je ubistva izvršio u prostorijama osnovne škole – navodi Lacmanović I podseća na slučaj u Žitištu pre par godina kada je nasilnik osim svoje bivše supruge ubio četiri, a ranio 22 osobe.

Ono što B. G. možda nije znala, dodaje Vanja Macanović, jeste da zasnivanje nove partnerske veze za nju, kao žrtvu dugogodišnjeg nasilja, predstavlja „visok rizik da bude ubijena, posebno kada nasilnik poseduje oružje i kada je tokom braka bio patološki ljubomoran“.

Šta su prenosili mediji

Mediji su preneli da je osumnjičeni za ubistvo P. G. u legalnom posedu imao 10 komada vatrenog oružja. Majka žrtve svedoči da od početka bračne zajednice postoji istorijat nasilja, ali da je žrtva trpela zbog dece. Moglo se pročitati i da se žrtva plašila da će je nasilnik ubiti. O patološkoj ljubomori saznajemo i na osnovu svedočenja okruženja žrtve i učinioca, a i sam je kao jedan od motiva navodio to što ga je ostavila i našla novog partnera (to su neki mediji preneli na neodgovoran način i iskoristili da prebacuju krivicu za ubistvo na žrtvu) U medijima se moglo pročitati i obrazloženje osumnjičenog da je nekoliko dana pre ubistva išao u lokalni dom zdravlja jer nije mogao da se smiri što ga je žena napustila. Tom prilikom je lekarka (a rođaka osumnjičenog) predlagala lekove za smirenje, od čega su odustali budući da bi morao makar privremeno da vrati oružje, a možda i ostane bez posla.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije