Foto: Stanislav Milojković

… usvajanjem nekih značajnih strateških dokumenata i ostvarivanjem određenog početnog napretka u primeni zakonskog okvira i strategija u brojnim oblastima.

Slika je pomešana. Srbija je sama priznala da je sprovođenje reformi veoma složena aktivnost, naročito za Poglavlje 23, a rokovi su veoma ambiciozni. Možda će biti potrebno ponovno promišljanje i refokusiranje energije. Svestan sam da je to zahtevan zadatak za srpske vlasti, ali Beograd treba da nastavi da napreduje u brojnim važnim i složenim pitanjima kako bi ispunio obaveze, kao što je navedeno u akcionim planovima u poglavljima 23 i 24, kaže za Danas Dejvid Mekalister, izvestilac za Srbiju i predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje kako ocenjuje dosadašnji napredak Srbije u vezi sa sprovođenjem kriterijuma iz Poglavlja 23.

* Koji su najvažniji zadaci za srpske zvaničnike ove godine i na duži rok kada je reč o Poglavlju 23?

– Kao što sam pomenuo, odlaganja su se „nagomilala“ u pojedinim oblastima. Važno je povećati napore, naročito u vezi sa reformom pravosuđa, borbom protiv korupcije, osnovnih prava i zaštite manjina. Kada je reč o drugim segmentima politike, potreban je jasan napredak u vezi sa poštovanjem nezavisnosti medija, hvatanje ukoštac sa pretnjama i napadima na novinare i uspostavljanje pogodnog okruženja za pluralistički medijski pejzaž. Postoji potreba da se održi i neguje prostor za politički dijalog, kritičku diskusiju i debatu, kao i izražavanje sučeljenih mišljenja.

* Kako gledate na tempo reforme pravosuđa u Srbiji? Na koji način ovaj proces može biti ubrzan?

– Što se tiče reforme pravosuđa, i dalje postoje izazovi za Srbiju. Beograd treba da ispuni svoj program reformi, uključujući njihovo sprovođenje putem ustavnih amandmana. Ipak, kvalitet treba da bude glavna briga kada je reč o ubrzavanju procesa. Optimista sam da će srpske vlasti, uz pomoć Evropske komisije, prevazići ove zahtevne izazove. Proces ustavne reforme je u toku. Pozdravljam to što su srpske vlasti definisale kao naredne korake pripremu nacrta amandmana, konsultovanje Venecijanske komisije, i, nakon dobijanja mišljenja te komisije, organizovanje javne debate. Očekujem punu primenu ovih koraka.

* Kako ocenjujete reforme u domenu koji uključuje borbu protiv korupcije?

– Odbor Agencije za borbu protiv korupcije i njen direktor, kao i pojedini članovi Saveta za borbu protiv korupcije, imenovani su prošlog leta. Ipak, potonja ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije označila je korak unazad što se tiče kapaciteta Srbije da se suoči sa ozbiljnim izazovima u ovom domenu. Ipak, nadajmo se da će nedavno imenovanje novog direktora Agencije dati novi zamajac ovom procesu i usvajanju zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Uopšteno govoreći, potrebno je obezbediti delotvorniji nadzor u ovoj oblasti. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i novi zakon o finansiranju političkih stranaka treba blagovremeno usvojiti. Štaviše, treba postepeno jačati bazu podataka koja se odnosi na istrage, krivična gonjenja, optužnice i konačne presude, uključujući one koje se odnose na slučajeve visoke korupcije.

Rešiti „slučaj Savamala“ u razumnom roku

* Pomenuli ste „slučaj Savamala“ u svom prošlogodišnjem izveštaju o Srbiji. Kako gledate na činjenicu da taj slučaj još nije rešen?

– Nemam uvid u istragu koju vode nadležni organi. Ipak, nadam se, kao što se, pretpostavljam, nadaju i svi građani Srbije, da će ovaj proces biti okončan u razumnom vremenskom roku.

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Evropska unija u saradnjom sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.