Foto: EPA/STEPHANIE LECOCQ„Uspostavljanje pravne države“ postala je jedna od najčešće pominjanih sintagmi u kontekstu napretka Srbije na putu ka dobijanju toliko željenog članstva u Evropskoj uniji.
Zvaničnici iz Brisela, kao i predstavnici najuticajnijih država EU, pre svega Nemačke i Francuske, ne kriju da se Beogradu „neće gledati kroz prste“ kada je reč o ispunjavanju zadataka koji se odnose na jačanje demokratskih principa, odnosno da niko nije spreman da ponovi greške načinjene prilikom prijema zemalja poput Bugarske i Rumunije u „evropsku porodicu naroda“.
Insistiranje na vladavini prava će, nesumnjivo, biti veoma važan segment strategije za Zapadni Balkan, koju će narednog meseca javnosti predstaviti Evropska komisija. Podsetimo, predsednik EK Žan Klod Junker pre nekoliko meseci je otkrio da se u navedenom dokumentu kao „uslovni datum“ za pridruživanje Srbije i Crne Gore pominje 2025. godina. Junkerova poruka uglavnom je u briselskom krugovima protumačena kao ohrabrujući signal zemljama regiona, koje čekaju da dobiju „ulaznicu“ u EU.
Mada nije zvanično potvrđeno da je nezadovoljstvo pojedinih članica EU postignućima Srbije u sprovođenju reformi u oblastima koje se tiču poglavlja 23 i 24 osujetilo ambicije zvaničnog Beograda da proteklog meseca budu otvorena „makar tri pregovaračka poglavlja“, čitanjem „između redova“ postaje jasno da u Briselu dominira stav da je potrebno obaviti još mnogo posla. Između ostalog, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han naglasio je decembra 2017. da „pažnja Srbije i ubuduće mora da bude usredsređena pre svega na oblast vladavine prava i normalizaciju odnosa sa Kosovom“. On je precizirao da Srbija „mora da ostvari napredak kada je reč o nezavisnosti sudstva, slobodi izražavanja, medijima, pravima nacionalnih manjina, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući i pranje novca“.
U sličnom maniru, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici napomenuo je nedavno: „Kada se radi generalno o pregovorima, izdvojio bih dva bitna elementa – a to je vladavina prava, što se odnosi na poglavlja 23 i 24, a drugo je napredak u normalizaciji odnosa s Prištinom, obe stavke su okvir čitavog procesa pregovora“. Fabrici je i u nedavnom razgovoru s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem napomenuo da „Srbija treba energičnije da radi na poglavljima 23 i 24“.
Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Kristijan Danijelson je u razgovoru za Danas na naše pitanje u vezi sa uspostavljanjem pravne države odgovorio da „treba učiniti još mnogo toga, sprovesti sveobuhvatne reforme, kako bi se uspostavila nezavisnost pravosuđa, primenile mere za borbu protiv korupcije i proširio prostor za slobodu medija, što je izuzetno kompleksan segment“. On se posebno osvrnuo na slobodu medija, uz opasku da je „sloboda medija od suštinske važnosti za demokratsko društvo, a i veoma je značajna za evropske integracije“.
Fajon: Pravosuđe najvažnije
Tanja Fajon, poslanica grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, smatra da je „napredak na području pravosuđa jedan od najvažnijih uslova za uspešno pregovaranje u poglavljima 23 i 24“. „Prema mojim informacijama, sudski procesi u Srbiji traju veoma dugo, neke od veoma bitnih istraga nikada ne dobiju epilog i sve to ukazuje na odsustvo načela nezavisnosti sudstva i na prevladu interesa, a ne isključivo pravde i zakona. Društvo u kome pravda ne važi podjednako za sve i u kome sistem pravosuđa građanima Srbije ne nudi zaštitu koju diktira zakon se udaljava od osnova demokratskih vrednosti. A upravo približavanje EU i prihvatanje svih tih vrednosti bi trebalo da utvrdi vladavinu demokratije“, izjavila je Fajon za Danas prilikom posete Beogradu decembra prošle godine.
Tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Evropska unija u saradnjom sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
