Foto: N1

Informacije koje su 2018. godine dostavili zaštitnik građana i lokalne nevladine organizacije u kontekstu aktuelne evaluacije Srbije, koju sprovodi GREVIO, stručno telo Saveta Evrope koje nadzire sprovođenje Istanbulske konvencije, to potvrđuju. Prema podacima Autonomnog ženskog centra iz Beograda, od 2010. do 2017, ukupno je 251 žena ubijena u Srbiji, od strane njihovih partnera, bivših partnera ili članova porodica. Do septembra 2018. godine 24 žene su ubijene u takvim okolnostima. Prema mišljenju stručnjaka, mnoga od ovih ubistava bila bi sprečena, da je sistem prevencije bolje funkcionisao. Nadam se da će nadležne vlasti preuzeti sve neophodne mere da se prevaziđu nedostaci identifikovani u aktuelnoj evaluaciji koju provodi GREVIO, i da će biti uspostavljena efikasna zaštita žena od nasilja, navodi u razgovoru za Danas Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, odgovarajući na pitanje kako komentariše situaciju u Srbiji u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem nad ženama, uključujući nasilje nad novinarkama.

Naša sagovornica ističe da novinarke u Srbiji trpe pretnje nasiljem, uključujući pretnje smrću i silovanjem, „ali nastavljaju da hrabro rade u veoma teškom medijskom kontekstu“.

– Pratila sam takve slučajeve koji su se nedavno desili, a koji su dostavljeni i platformi Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i sigurnost novinara. Pozitivno je što su odgovorni za pretnje u nekoliko slučajeva brzo pronađeni i što se očekuje da krivično odgovaraju za svoja dela. Ipak, to nije dovoljno. Ono što ozbiljno zabrinjava jeste da su ljudi koji prete novinarima ohrabreni stalnom prljavom kampanjom u tabloidima i javnim napadima na novinare, od strane pojedinih političara, ocenjuje ona.

Upitana kako gleda na aktuelnu medijsku situaciju u Srbiji, Mijatović konstatuje da je zabrinutost koju je izrazio njen prethodnik, Nils Muižnieks, prilikom svoje prošlogodišnje posete Srbiji i dalje „veoma relevantna“.

– Nažalost, od tada su se desili i novi slučajevi nasilja nad novinarima. Postojeća snažna politička polarizacija u državi se negativno odražava na medijski sektor, koji se čini polarizovaniji nego ikada pre. Prljave kampanje, zapaljiva retorika i drugi oblici pritisaka na novinare, nastavljaju da se negativno odražavaju na rad novinara i vode u nekim slučajevima autocenzuri i obeshrabruju novinare da rade svoj važan posao. Naročito sam zabrinuta zbog nivoa dezinformacija i propagande koju šire pojedini mediji u Srbiji i BiH, sa jedinim ciljem širenja straha i podsticanja mržnje. Jedan takav nedavni primer, koji snažno osuđujem, jeste tekst objavljen u pojedinim srpskim medijima u kojima se činjenice koje su utvrdili i Haški tribunal i Sud BiH ne samo poreknute već i iskrivljene na užasan način. Ovakva vrsta izveštavanja ne može se smatrati slobodom govora, već propagandom i dezinformacijom, ukazuje sagovornica Danasa.

Kako precizira Dunja Mijatović, suprotno sudskim odlukama, u pomenutom tekstu su predstavljeni navodni nalazi neidentifikovane „ekspertske grupe“, po kojima se tvrdi da su ratni zločin, koji se dogodio 25. maja 1995. u Tuzli, u BiH, kada je ubijena 71 mlada osoba, a više od 150 ranjeno, počinili islamski teroristi.

– Ova sramotna neistina, koja predstavlja uvredu za preživele ovog zločina i porodice žrtava potom je ponovljena na RTRS, jednom od javnih servisa u BiH, čiji glavni izvor finansiranja je pretplata koju plaćaju građani. Opovrgavanjem činjenica koje su utvrdile pravosudne institucije opovrgava se vladavina prava i pravde, ali kada se one iskrivljuju na taj način, postoji samo jedan cilj – da se prodube postojeće političke tenzije u regionu, i sigurna sam da nema potrebe da naglašavam koliko to može da bude opasno. Takve prakse, koje, nažalost, nisu retke, treba ozbiljno osuditi i sa tim se treba prestati. Mislim da principijelni novinari koji poštuju etičke standarde u Srbiji i u regionu treba da sistematski dignu glas protiv ovakvih pojava i da izoluju i razotkriju one koji iznevere principe i standarde etičkog novinarstva. Biće to korak napred u pravcu ponovnog uspostavljanja novinarstva kao mehanizma za dijalog, debatu i demokratski pluralizam, navodi sagovornica Danasa.

Komentarišući načine na koji države članice Saveta Evrope mogu da se uhvate ukoštac s problemom koji se odnosi na „onlajn“ uznemiravanje novinarki, Mijatović ističe da novinarke trpe „onlajn“ uznemiravanje „jer su žene i jer su novinarke“.

– Da bi se odgovorilo na takve zloupotrebe, vlade moraju da pokažu volju da primene postojeće standarde i rešenja koja postoje u važećim zakonima, uspostavljenim u skladu sa principima zaštite ljudskih prava. Vlade moraju da intenziviraju primenu standarda o bezbednosti novinara i slobodi medija, kao i one koji se odnose na borbu protiv diskriminacije na osnovu pola. Potrebno je da države preduzmu proaktivne mere zaštite novinarki, uključujući i podsticanje privatnog sektora, a, naročito, same redakcije, da stanu i založe se za novinarke, da se bore i kažnjavaju mizogini govor mržnje. Potrebno je, takođe, da se države uzdrže od bilo kakvog neprijateljskog stava kojim se podstiču nasilje i nepoverenje prema medijima. To je pitanje zaštite pluralizma, kao i zaštite prava žena, poručuje komesarka Saveta Evrope za ljudska prava.

Smernice za države

Dunja Mijatović ukazuje da je u februaru na konferenciji koju je organizovao Arlem Dezir, predstavnik OEBSA za slobodu medija, kao deo programa o onlajn bezbednosti novinarki (#SOFJO), naglasila gorenavedene obaveze država u tom domenu. „Izjava o medijskom pluralizmu, bezbednosti novinarki i zaštiti marginalizovanih glasova u onlajn domenu, koja je promovisana na ovoj konferenciji, sadrži korisne smernicu za borbu protiv onlajn uznemiravanja novinarki. Ove smernice su primarno orijentisane na države, budući da su one odgovorne za poštovanje i valjanu primenu ovih standarda, ali mogu da ih efikasno koriste i mediji i šira publika kako bi podsećali vlade na njihove obaveze“, precizira naša sagovornica.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi