Nasilnicima najčešće samo uslovne kazne 1Foto: EPA WAEL HAMZEH

Kazne koje se izriču nasilnicima još uvek su veoma blage, ako se uzme u obzir društvena opasnost dela, kao i činjenica da su počinioci uglavnom već izvršavali porodično nasilje, jedan je od zaključaka istraživanja „Praksa sudova u procesuiranju krivičnog dela nasilja u porodici“.

U okviru istraživanja obrađeno je 100 sudskih predmeta za krivična dela nasilja u porodici, izabranih po principu slučajnog uzorka, a procesuiranih u Prvom, Drugom i Trećem osnovnom sudu u Beogradu (50 predmeta), kao i sudovima u Nišu (25) i Novom Sadu (25). Analizom su obuhvaćeni sudski predmeti sa pravnosnažnim sudskim presudama u kojima je optužni akt podnet u toku 2014. i 2015. godine. Autorke istraživanja su aktivistkinje u oblasti ljudskih prava, prava žena i rodne ravnopravnosti Nevena Petrušić, Natalija Žunić i Vida Vilić.

– Istraživanje je između ostalog pokazalo da je rad tužilaštva u ovakvim predmetima manje efikasan od rada sudova. Od podnošenja krivične prijave do optužnog akta u 32 odsto predmeta prošlo je do mesec dana, u 20 odsto predmeta od jedne do dve godine, a u devet odsto predmeta od dve do četiri godine. Sud je, pak, u 33 odsto predmeta prvostepeni postupak okončao u roku od samo tri meseca. U pet odsto slučajeva on je okončan u roku od dve do četiri godine, dok se jedan sudski proces vodio preko pet godina – kažu autorke istraživanja.

One još kažu da su u sudskim predmetima koji su obrađeni donete 92 osuđujuće presude, jedna oslobađajuća, a u pet je optužba odbijena. Nasilnicima su izrečene kazne zatvora, kazna zatvora sa primenom elektronskog nadzora, kazna zatvora koju će nasilnik izdržavati u kućnim uslovima bez primene elektronskog nadzora, kazna zatvora uz primenu elektronskog nadzora i mera bezbednosti, kazna zatvora i mera bezbednosti, uslovna osuda, uslovna osuda i mera bezbednosti, uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, mere bezbednosti, novčana kazna i uslovna osuda.

– Međutim, među osuđujućim presudama najviše je bilo uslovnih osuda, koje su i dalje dominantna krivična sankcija za nasilje u porodici, što je nastavak trenda od ranije. Od 92 osuđujuće presude izrečeno je čak 36 uslovnih osuda. Najviše zatvorskih kazni izrečeno je na period od šest do 11 meseci, najduža kazna iznosila je tri godine i osam meseci, a najkraća 48 dana – kažu autorke istraživanja.

One dodaju da se u odmeravanju kazni počiniocima nasilja u porodici sudovi češće opredeljuju za olakšavajuće nego za otežavajuće okolnosti, koje se u nekim predmetima uopšte i ne navode.

– Najčešća olakšavajuća okolnost je što nasilnik delimično ili potpuno priznaje da je počinio nasilje. Često je to i kajanje, svest kod okrivljenog da je pogrešio, neosuđivanost, roditeljstvo, loše lične i porodične prilike, mladost, akademska titula. U jednoj presudi je navedeno da je nasilnik magistar i da je to olakšavajuća činjenica što je počinio nasilje – navode one.

Najčešće otežavajuće okolnosti su ranija osuđivanost za druga krivična dela, osuđivanost za krivično delo nasilje u porodici, osuđivanost za krivična dela sa elementima nasilja u porodici, činjenica da ranije presude nisu korigovale ponašanje osuđenog, kao i ranije prekršajno kažnjavanje.

Petrušić, koja je i redovna profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i bivša poverenica za ravnopravnost, Žunić, inače docentkinja na niškom Pravnom fakultetu, i Vilić, pomoćnica direktora za pravne poslove Klinike za stomatologiju, dodaju da je i ovo istraživanje pokazalo da su najčešće žrtve porodičnog nasilja žene, i to u više od 74 odsto slučajeva. U odnosu na prethodni period povećan je procenat nasilja prema deci.

– Počinioci ovog krivičnog dela su u više od 95 odsto slučajeva muškarci, a među pet odsto žena samo je jedna bila nasilna prema partneru, dok su ostale izvršile nasilje prema drugim članovima porodice. Fizičko nasilje je dominantno, a najčešći su udarci rukama i pesnicama po glavi i licu. Često se žrtvi preti nožem, a neretko se čupa i ujeda. Pretnje i praćenje su jako zastupljene, a često se prate i SMS prepiska i elektronska pošta žrtve – kažu autorke.

Prema rezultatima istraživanja, najčešći motiv za nasilje je ljubomora, dugogodišnja netrpeljivost, osveta zbog nemogućnosti da viđaju zajedničko dete, rasprava oko novca i podela bračne imovine. Čak 40 odsto nasilnika je konzumiralo alkohol, a 10 odsto drogu. Alkohol je bio okidač za nasilje kod 60 odsto onih koji su pili, a samo u dva slučaja utvrđeno je da je nasilnik bio neuračunljiv.

Sve češći pritvor za nasilnike

U istraživanju iz 2007. godine samo 13 odsto nasilnika je bilo u pritvoru, a rezultati ovog istraživanja su pokazali da je 40 odsto završilo u pritvoru. U Nišu je bilo 48 odsto pritvora, u Beogradu 46 odsto i u Novom Sadu 23,1 odsto. Češće određivanje pritvora pokazuje da sudovi problemu nasilja u porodici prilaze na mnogo odgovorniji način i pravilno sagledavaju opasnost o ponavljanja nasilja – konstatuju autorke istraživanja.

 

Poslednje istraživanje urađeno pre 11 godina

Srbija je 2011. godine usvojila Nacionalnu strategiju za prevenciju nasilja u porodici i partnerskim odnosima, a dve godine kasnije ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija). Zakon o sprečavanju nasilja u porodici usvojen je 2016. godine. Poslednje istraživanje o postupanju tužilaštava i sudova u otkrivanju i procesuiranju porodičnog nasilja urađeno je 2007. godine.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.