Foto: Medija centar

To oslobođenje od brige da li ćete moći da preživite, Vi ili Vaša porodica i da nećete biti na milosti/nemilosti političkih previranja jeste ono koje ide ruku pod ruku sa razvijanjem ličnog i profesionalnog osećaja slobode da kažete šta mislite i tiče se svakog pojedinca, u svakom zanimanju.

Glas koji je to trebalo da uradi u ime sudova i tužilaštava, njihovih zaposlenih, posledično i svih profesionalaca koji sarađuju sa njima jesu, prema trenutnom ustavnom i zakonskom okviru, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Ono što je upadljivo je da i pored stvaranja ovako savremenog okvira za vokalizaciju želja naših sudova i tužilaštava, garanta njihove samostalnosti i nezavisnosti, pa i u Akcionom planu za Poglavlje 23 o pravosuđu, izostala još jednom njegova suština.

Zakonski okvir (Zakon o uređenju sudova i Zakon o javnom tužilaštvu) u istom članu u kojem opisuje takozvanu Pravosudnu upravu – koja je osnova finansijske nezavisnosti i vokalizacije potreba sudova i tužilaštava i dalje navodi telo izvršne vlasti – Ministarstvo pravde kao ono koje između ostalog odlučuje o tome koliko sudskog i tužilačkog osoblja će moći da ima, prostornih rešenja i osnovnih sredstava za rad. Prilično iracionalno, i rekli biste u sukobu interesa i slovu Ustava, s obzirom da izvršnoj vlasti nezavisno pravosuđe nije nikada milo, barem kao treći stub vlasti jedne države, jer je ako ništa drugo – konkurencija u uzimanju sredstava iz budžeta.

E sad, ako je Ministarstvo pravde to koje odobrava sve rashode koje imaju sudovi i tužilaštva, uključujući i one neophodne za njihov rad – kao što su sudski veštaci i branioci po službenoj dužnosti, kako će ono kao konkurentska grana vlasti, pa makar u filozofskom smislu, da se brižno postara da se nijedno suđenje ne odvija bez njih, zbog na primer masovnih kašnjenja države u isplatama advokata i veštaka bez kojih sud/tužilaštvo ne funkcioniše?

Kroz ovakva zakonska rešenja gde je jasno da sudovi i tužilaštva – kroz osnovana im tela u vidu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca imaju faktički podeljenu nadležnost sa Ministarstvom pravde oko najbitnijih stvari za njihovo istinsko nezavisno funkcionisanje, u stvari se jasno pokazuje mišljenje izvršne vlasti u Srbiji o svom pravosuđu – niste dovoljno odrasli, dajte da vas još držimo za ruku.

I to je u suštini najveći faktor koji devalvira nezavisnost svakog sudije i tužioca. Brinući se za to da li ćete imati dovoljno kompjutera, štampača, papira, skenera, sudskih veštaka, sudijskih i tužilačkih pomoćnika, pripravnika, referenata i zapisničara ne ostaje puno vremena da se priseti da su ti sudije i tužioci oni koji su ovlašćeni da odlučuju i o sudbini izvršne vlasti.

Autorka je advokatica i medijatorka

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi