Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Rezultat višegodišnjeg rada široko popularisane radne grupe koja je tim trebalo da se bavi je mršav – tek nekoliko prvostepenih presuda u predmetima koji su nekako stigli do suda, dok se u svim ostalim slučajevima ili odustalo od gonjenja, ili već godinama traju predistražne, istražne radnje, šetanje od jednog do drugog tužilaštva…

Kada je pre više od pet godina, najpre u izbornoj kampanji a potom kao prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić najavio bespoštednu borbu protiv korupcije, dobio je zaista veliku podršku javnosti. Očekivalo se mnogo, a prvi korak trebalo je da bude rešavanje spornih slučajeva sa liste koju je godinu dana ranije Srbiji dostavila Evropska komisija na osnovu do tada pristiglih izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije. To je bio uslov da se rasvetle modeli institucionalne korupcije, ali i trgovine uticajem koja je duboko ušla u društveno tkivo.

„Spisak od 24“, čije je postojanje najpre negirano, zapravo najvećim delom sadrži slučajeve iz privatizacija, ali i druge primere netransparentnih poslova države kojima je oštećen budžet, radnici određenih firmi, mali akcionari ili investitori. Zajednički imenitelj im je duboka upletenost institucija čije je postupanje često bilo ili iracionalno ili čak i protivzakonito. Zajedničko im je i to da do današnjeg dana nije rasvetljena uloga državne uprave i administracije u tim predmetima, da nema sankcija ni za izvršioce a da nalogodavci nisu ni traženi. Pritom, u zemlji „raštimovane“ uprave, gde činovnici iz dve ustanove nisu u stanju da se dogovore ni šta treba da sadrži papir koji traže od stranaka, u ovim predmetima bilo je upadljivo sinhronizovano delovanje institucija.

– Utisak u svim tim, a i u ostalim izveštajima koje je Savet za borbu protiv korupcije sačinio posle 2011. godine, jeste da negde postoji neki centra iz koga se upravlja, i dok on ne donese odluku, institucije ne pokreću sa radom. Taj se centar ne nalazi u političkim elitama, koje su promenljive i svoje mesto ustupaju onima koji osvoje vlast, a i pri tom se u postupanjima i modelu ponašanja državnih činovnika ništa ne menja. Zato mislim da bi taj centar pre trebalo tražiti u interesima krupnog kapitala koji kreira političku volju, bez čijeg signala se, opet, ništa ne menja. Takođe, zajednička crta svih vlasti unazad dve do tri decenije jeste da se niko iz aktuelne garniture ne suočava sa istragom. To eventualno može da se desi kada pojedini „padnu“, ali se i tada radi „mlako“ kako se ne bi otkrilo previše detalja o poslu koji su „novi“ na vlasti već preuzeli. Taj prećutni „pakt o nenapadanju“ koji očigledno postoji između različitih garnitura na vlasti zapravo i omogućava opstajanje sistemske korupcije i sprečava da se reše slučajevi iz prošlosti – kaže za Vladavinu prava advokat Dušan Slijepčević, član Saveta.

On dodaje i da postoji niz mehanizama kojima se simulira istraga ili sastavlja optužnica, kako bi se odustalo od daljeg rada na predmetima za koje je i laiku jasno da bi morali da budu procesuirani, akteri optuženi ili bar da se zbog očiglednih anomalija promene neki propisi i metod rada državne uprave.

– Nije mi jasno kako ljudi koji vode državu poslednjih decenija, ne pokazuju nikakav interes da se ona institucionalizuje, da se napravi profesionalna, nezavisna uprava, sudstvo, odgovorno tužilaštvo. To nije materijalno pitanje, to je uslov za pristojan život. Simptomatično je i to što Evropska unija gotovo da više i ne pominje ne samo 24 privatizacije, nego ni vladavinu prava koja je jedan od najvažnijih uslova za ulazak u tu zajednicu država, kao da nam posredno šalju poruku da još ne žele da sa nama žive – objašnjava Slijepčević.

Nijedna rešena

– Kada je oformljen Savet, mi smo zaista verovali da će naši izveštaji pomoći vlastima da isprave greške u sistemu. Tom ubeđenju u velikoj meri je doprinosila predsednica, pokojna Verica Barać, koja je sa mnogo entuzijazma i posvećenosti radila na tim predmetima. Ipak, sve vlade do sada su ignorisale naša saznanja, uključujući i sadašnju garnituru na vlasti. Sećam se da se 2012. godine Aleksandar Vučić, kada je postao član vlade, sastao sa Savetom, obećavao kule i gradove, a zatim se više nije odazivao na naše pozive. On je godinu dana kasnije objavio da su rešene sve sporne privatizacije. A nijedna nije ni do danas rešena – kaže Dušan Slijepčević.

Šta je na listi od 24

Prema oceni Evropske komisije, pet najvećih predmeta sa spiska od 24 predmeta visoke državne korupcije nalaze se privatizacije Sartida, Mobtela, C-marketa i Luke Beograd, kao i ATP Vojvodina kao jedini predmet u kome je zbog neispunjenog ugovora oštećen investitor a ne država. Visoko na spisku su i prodaja Jugoremedije, Tehnohemije, Azotare Pančevo, Veterinarskog zavoda, Galenike, gde su, kao i za posao sklopljen sa Nuba investom, podignute optužnice. U fazama predistrage, istrage ili ustupljenih predmeta drugim tužilaštvima, nalaze se privatizacije Novosti, Zastava elektra, Srboleka, Šinvoza, Prosvete, Srbijaturista, Trudbenik gradnje, Keramike Kanjiža, Putnika. Još se istražuje i izvoz šećera iz privatizovanih fabrika u Evropsku uniju, dok je tužilaštvo odustalo od slučaja Delta real, kao i od Nacionalne štedionice i koncesije za auto-put Horgoš – Požega.

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Evropska unija u saradnjom sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.