Zapadni Balkan bi u EU, ali pod svojim uslovima 1Foto: BETAPHOTO/ HINA/Damir SENČAR/MO

Stručnjaci za evropsku integraciju sumnjaju da će se obistiniti neskrivena želja zvaničnika EU da se do kraja godine države našeg regiona, uključujući Srbiju, “približe” Uniji.

Kako objašnjavaju  sagovornici Danasa, Zapadni Balkan jeste važan zvaničnom Briselu, ali dosad nije na delu pokazivao da je voljan da ispuni kriterijume koji bi mu omogućili napredak na evropskom putu.

Prema mišljenju Franca-Lotara Altmana, nemačkog politikologa i stručnjaka za odnose  u ovom regionu, “očigledno je da države Zapadnog Balkana gube veru u perspektivu članstva u EU, pa, stoga, Unija mora da pošalje neki signal”.

– Ipak, u stvarnosti je teško reći kakav signal može da bude poslat, imajući u vidu činjenicu da te države ne beleže pozitivne rezultate, u vezi sa reformama i spremnošću za članstvo. Naravno, postoje i velike razlike između zemalja regiona koje teže članstvu. Može se, recimo, očekivati, da Severna Makedonija dobije zeleno svetlo za početak pregovora ukoliko se Bugarska urazumi, ali, što se tiče Srbije, poprilično sam skeptičan, poručuje naš sagovornika.

Altman objašnjava da pojedinim državama članicama Unije “veoma smeta” što predsednik Vučić i bivši šef diplomatije Dačić “balansiraju između Moskve, Pekinga i Brisela”.

-Teško je “svariti” kada se u Srbiji jedan dan oštro kritikuje EU, a slavi mađarski premijer Orban, iako on ugrožava koheretnost Unije jer ozbiljno dovodi u pitanje osnovne vrednosti EU, a drugog dana neko želi da postane član “kluba” o kojem priča tako negativno. Mada se Evropska država zalaže za članstvo država Zapadnog Balkana,  države članice EU imaju poslednju reč o tome, pa mogu samo da ponovim da će biti teško ubediti ih da podrže zemlje regiona, smatra nemački analitičar.

Govoreći na istu temu, Stefan Simić, programski koordinator Fondacije Centar za demokratiju, ukazuje:” Ne bi bilo prvi put da se tvrdnje evropskih zvanicnika ne obistine. Ne može se govoriti unapred o tome”.

–  Ako do pomaka i dođe, to neće biti teško jer smo trenutno u zastoju. Srbija nije otvorila poglavlje duže od godinu ipo dana. Sa promenom metodologije, možemo očekivati da jedan ili dva klastera budu otvorena do kraja godine. Opet to neće biti ključni pomaci jer Srbija, najblaže rečeno, stagnira u ključnim poglavljima 23 i 24 koji se odnose na vladavinu prava i pravosuđe. Bliže se izbori i nisam siguran da li ce postojati volja da se bilo sta rešava pred izbore. U regionu je takodje sitacija nestabilna. U Bosni i Hercegovini imamo prepucavanje oko novog zakona, za koji nisam siguran da ce imati bilo kakav efekat, osim da dodatno pogorša odnose unutar te zemlje. Da ne bude sve tako crno, inicijativa “Otvoreni Balkan” (inicijativa o jačanju ekonomske saradnje između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, ranije poznata kao “Mini Šengen”, prim. novinarke) mislim da može imati pozitivne rezultate u budućnosti. Kada već ne možemo da otvoreno putuje o u EU, bilo bi lepo da to možemo na Zapadnom Balkanu, poručuje Simić.

Dimitrije Milić, programski direktor organizacije “Novi treći put” konstatuje da zemlje Zapadnog Balkana “predstavljaju region država koje su na geografski suviše važnom mestu da bi bile ignorisane od strane Brisela”.

–  S druge strane, to ne znači da bi interes Brisela nužno morao da bude da ove države apsorbuje u svoj sastav. To je nepopularno, naročito sada u periodu uspona populizma u zapadnoevropskim državama, koji je u visokom stepenu korelacije sa, u najmanju ruku, skepsom prema imigraciji (i onoj istočnoevropskoj). Uz to, prijem država koje se nalaze u ekonomskom smislu ispod proseka EU, podrazumevao bi još članica koje bi bile neto primaoci sredstava iz strukturnih i kohezionih fondova EU. Među bogatim, i samim tim najuticajnijim EU članicama, to takođe nije popularno, napominje Milić.

On dodaje da su države Zapadnog Balkana “u ekonomskom smislu najviše povezane i najzavisnije od Evropske unije”.

– Uprkos povećanju kineske ekonomske prisutnosti, taj se odnos izvesno nikada neće promeniti. Ukoliko glavne EU članice predosete da bi ovaj region mogao da postane politički poligon za konkurentske sile poput Rusije, Kine ili Turske, možemo očekivati značajno konkretniji put ka članstvu. Koliko god broj država našeg regiona koje nisu u EU bio veliki, one su kao blok lakše za apsorpciju nego recimo Ukrajina zasebno. Sve države Zapadnog Balkana u zbiru imaju ekonomiju manju od Slovačke zasebno, a broj stanovnika manji od Rumunije. Sa relativno malo truda i ne mnogo finansijskih izdvajanja, Brisel bi brzo mogao da u svoju sferu uticaja potpuno privuče naš region, u kom trenutno različite sile pokušavaju da se pozicioniraju, ističe Dimitrije Milić.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

10 reagovanja na “Zapadni Balkan bi u EU, ali pod svojim uslovima”

  1. Koliko filozofiranja, izgubljenog vremena i bačenih para na ovu temu. Formalno sav napredak u pristupnim pregovorima uslovljen je napretkom u oblasti vladavine prava i „normalizacije odnosa“ sa Kosovom i Metohijom. I tu se definitivno razmimoilazimo po stavovima. U svakom slučaju mi kao glumimo da hoćemo u EU, a oni kao glume da hoće da vide Srbiju kao punopravnu zemlju članicu. Povremeno se izljube, slikaju zagrljeni i daju bombastične izjave i to bi bilo to.

  2. Svedoci smo da su „Evropski projekti“ u Srbiji pod kontrolom istih činovnika EU i konsultanata koji se samo rotiraju i ne rade ništa da se projekti ubrzaju. Naprotiv, odgovara im da traju što duže zbog svojih apanaža. Sve sami vrhunski eksperti sa platom od po 15.000 EUR mesečno spremaju projekte, daju duže rokove za realizaciju nego što bi trebalo i ništa se ne preduzima oko kašnjenja. A onda nam kažu kako nam je ta priprema projekata od više stotina hiljada EUR pomoć i beleže to kao donaciju EU. Nećemo na taj način nikada ući u EU, nikome to osim narodu ne odgovara, ali ko pita narod?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.