Zašto se kasni sa usvajanjem izmena zakona o dostupnosti informacija? 1Ilustracija Foto: Pixabay/succo

Konsultacije oko izrade nacrta tog zakona i javna rasprava o prvom predloženom tekstu okončani su još 19. aprila 2018. godine uz brojne primedbe koje su se grupisale oko pojedinih tačaka. Najviše zamerki tada je izazvala odredba kojom se iz obaveze dostavljanja informacija izuzimaju društva kapitala u javnom vlasništvu (na primer: Telekom Srbija, Koridori Srbije, Putevi Srbije, Železnice Srbije, AirSerbia, itd).

Nakon primedbi da takvo rešenje može da ugrozi dostignuti nivo prava javnosti da zna i umanji kontrolnu ulogu javnosti, koje su izneli civilni sektor, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i međunarodni eksperti u ovoj oblasti, u novembru 2019. MDULS je na svom sajtu objavilo dokument Pregled odredbi koje se menjaju u tekstu ponuđenog nacrta. Ostalo je nejasno da li je taj pregled zapravo novi nacrt zakona ili je samo materijal koji će biti razmatran prilikom izrade novog nacrta.

I pored toga što se gotovo godinu dana čeka na razrešenje te dileme i na usvajanje izmenjenog zakona, pregled objavljen na sajtu doneo je značajne promene u odnosu na prvobitnu verziju nacrta iz 2018.

Tim promenama, mogućim tumačenjima i ograničenjima u naznakama teksta izmenjenog zakona, bavila se organizacija Partneri Srbija u analizi koja će uskoro biti predstavljena javnosti a u koju je Danas imao uvid.

U tom materijalu ističe se da je u odnosu na tekst koji se našao u javnoj raspravi, u Pregledu proširen krug obveznika zakona, pa će informacije morati da pružaju i pravna lica, preduzeća čiji je osnivač država kao i oni pravni subjekti koje pretežno finansira neki državni organ.

Istovremeno, uvedena su i ograničenja, poput onog da se neće omogućiti pristup informaciji ukoliko bi to povredilo jednak položaj pravnog lica sa drugim subjektima na tržištu ili ako bi se traženom informacijom povredili poslovni interesi fizičkih i pravnih lica.

Međutim, u analizi Partnera Srbija ukazuje se da nije precizirano šta mogu da obuhvate ti pojmovi i u kojoj je meri pravno lice obavezno da detaljno obrazloži razloge za uskraćivanje informacije.

– Analizirajući predložena rešenja, a kako bi se osigurala predvidiva primena zakona, ukoliko ovakve odredbe budu usvojene, Partneri Srbija smatraju nužnim da se razjasni nekoliko pitanja. Prvo je da se utvrdi na kom relevantnom tržištu posluje društvo kapitala u javnom vlasništvu, zatim i to da li ono ima monopolski položaj, dominantni položaj ili ima konkurente na navedenom tržištu, kao i da li je položaj tog društva na relevantnom tržištu ravnopravan ili je trenutno povlašćen – kažu u organizaciji Partneri Srbija.

Naglašavaju da u slučaju kada se za konkretno preduzeće utvrdi da nema konkurente ili da posluje pod povlašćenim uslovima u odnosu na konkurenciju, onda na takva društva kapitala ne bi smela da se primenjuju ograničenja u pravu javnosti da zna, bez obzira na vrstu informacije koja bi se od njih mogla zatražiti.

Takođe, Partneri Srbija smatraju da ukoliko se primenom tih kriterijuma utvrdi da javno ili preduzeće u državnom vlasništvu posluje na konkurentnom tržištu, bez uživanja povlastica, potrebno je utvrditi koje informacije mogu ugroziti jednak položaj učesnika na tržištu ili dovesti do povrede poslovnih interesa pravnih, odnosno fizičkih lica.

– Smatramo da bi društvo kapitala u javnom vlasništvu moglo da uskrati određenu informaciju ukoliko jasno i detaljno obrazloži da bi mu bio ugrožen jednak pravni položaj odnosno poslovni interes npr. ukoliko bi konkurent tog društva mogao da na neki način ostvari korist na štetu društva koje daje informaciju. Sve druge informacije bi, u odsustvu štete (odnosno povrede pravnog položaja ili poslovnog interesa), mogle i morale biti dostupne na zahtev tražilaca, uz restriktivno pozivanje na osnove ograničenja – kažu u toj organizaciji.

Dodaju da bi najbolje bilo da se sve dileme na koje ukazuje i javna rasprava i analiza koju su sačinili, razreše u fazi izmene propisa, odnosno u okviru nove javne rasprave.

– Pozivamo nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da prvo javnosti saopšti namere u pogledu izmene ovog zakona, a potom i da na otvoren način i u saradnji sa svim relevantnim akterima radi na unapređenju nacrta zakona koji će biti upućen novoj vladi – zaključuju u organizaciji Partneri Srbija.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.