Na okruglom stolu, koji je organizovala gradska uprava s Centrom za primenjene evropske studije (CPES), razmotrena su neka od najznačajnijih pitanja koja se odnose na ovaj strateški dokument. Pre svega, to je odnos lokalne strategije prema nacionalnoj strategiji i dokumentu Evropa 2020, kao i planiranje projekata na lokalnom nivou u oblastima privrede, društvenog razvoja i zaštite životne sredine.

Građani Požarevca nisu optimistički nastrojeni kada je u pitanju vizija budućnosti grada u kome žive. Radio Boom 93, lokalni medijski partner u projektu CPES, sproveo je internet anketu. Ovo istraživanje pokazalo je da građani Požarevac u budućnosti uglavnom vide kao grad lepih želja i propalih investicija. Svega šest odsto anketiranih deli viziju Požarevca 2020. kao snažnog privrednog centra u istočnoj Srbiji.

Jedan od moderatora na okruglom stolu Jasna Filipović iz Centra za primenjene evropske studije kaže da je jedan od ciljeva da se kroz raspravu, uz učešće građana i izvršne vlasti, sagledaju mogućnosti za dalje sprovođenje planova razvoja.

Srbija sa strategijom od pre šest godina još uvek nije uskladila svoju nacionalnu strategiju održivog razvoja sa ciljevima koji su postavljeni u dokumentu Evropa 2020. koji predstavlja krovni strateški dokument za sve zemlje članice EU, ali i države koje su u procesu pristupanja uniji, kaže Istraživač u CPES Milan Aleksić.

On ističe da je to umnogome nadomešteno donošenjem sektorskih strategija. Ono što je važno za lokalne samouprave jeste da će mnoge ciljeve koji su zacrtani da se u ovoj deceniji ostvare na nacionalnom nivou morati upravo one da ponesu.

„Veliki broj lokalnih samouprava u Srbiji ima usvojene strategije do kraja decenije i veoma je važno da lokal može da prati i da utiče na donošenje nacionalnih politika razvoja jer će u značajnoj meri biti zadužen za ispunjavanje ovi ciljeva“.

U postupku pripreme strategije neophodno je da lokalne samouprave uključe sve bitne partnere na lokalnom i regionalnom nivou, kaže izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Violeta Jovanović.

„U pojedinim sredinama izrada strategije poveravana je konsultantskim kućama koje su taj dokument same pripremale. To nije dovelo do bilo kakvih rezultata jer su trošena sredstva za strategije koje niko ne prepoznaje i ne veruje u njihovu ostvarivost“.

Gradonačelnik Požarevca Miomir Ilić, koji je otvorio raspravu o donošenju nove strategije održivog razvoja, istakao je da bez realno utvrđenih ciljeva i dobrih planova nije moguće kvalitetno planirati budućnost.

„Potrebni su nam novi kapaciteti na kojima ćemo da razvijamo privredu. Imamo dobar koncept razvoja kada je u pitanju energetski kompleks u Kostolcu. Posedujemo i značajne turističke potencijale na tom području, pri čemu se ističe Viminacijum. Takođe, trebalo bi da se oslanjamo na plovni koridor na Dunavu. Računamo na područje stiške ravnice gde je poljoprivreda u prethodnom periodu bila zapostavljena“, rekao je Ilić i dodao da izgradnja nove industrijske zone, razvoj Ljubičeva kao turističko-rekreativnog centra i inteziviranje poljoprivredne proizvodnje predstavljaju osnov daljeg razvoja ne samo Požarevca, već i čitavog regiona.

U radu okruglog stola učestvovali su i predstavnici Regionalne privredne komore. Predsednica komore Milica Mitković istakla je da bi se u održivom razvoju pre svega trebalo oslanjati na prirodne resurse, posebno poljoprivredu. Mitkovićeva, međutim, upozorava da je neophodno oživeti stočarsku proizvodnju i ohrabriti poljoprivrednike da se udružuju.

Jedan od bitnih preduslova implementacije strategije održivog razvoja koju bi Požarevac trebalo da donese jeste praćenje njene realizacije. Pomoćnik gradonačelnika za ekonomski razvoj Vukica Vasić ističe da je to bio jedan od problema tokom sprovođenja prethodne strategije.

– Periodičnim praćenjem realizacije projekata, dobijate dobre smernice kako da sam dokument poboljšate i primenite odgovarajuća rešenja. Problemi koju su pratili planiranje i realizaciju kapitalnih projekata uglavnom su se odnosili na nerešene imovinsko-pravne odnose, dodala je Vasićeva.

Zamenik gradonačelnika Miodrag Stepanović smatra da bi preko NALED-a trebalo inicirati sastanak lokalnih uprava sa državnim organima kako bi se dobile jasne smernice u planiranju razvoja.

„Potrebno nam je da znamo šta država planira i da prema tome usmeravamo naše planove razvoja. U suprotnom, to što budemo zacrtali teško da ćemo moći da ostvarimo“, rekao je on.

Violeta Jovanović iz NALED-a smatra da je ova vrsta dijaloga korisna u smislu dobijanja nekih ključnih smernica u strategijama razvoja. Ona, međutim, ističe da gradovi i opštine u Srbiji moraju da se nametnu svojim specifičnostima.

„Šta je ono što vas karakteriše i razlikuje u privrednom smislu, prirodnim resursima, kulturi? Iskoristite da vas drugi po tome zapamte. Na taj način će neko od potencijalnih investitora čuti za vas i zainteresovati se. Potrebno je da se razmišlja van uobičajene priče koja ide iz svakog mesta, a koja je mahom vezana za industrijske zone. Niko se s tim nije usrećio. Investitore ne zanimaju nova radna mesta, već profit i zbog toga je uvek potrebno stvari sagledati iz perspektive nekog koga želite da vidite ovde“, istakla je Jovanović.

Pored predstavnika Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, Regionalne razvojne agencije i Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je iznela podatke o zaposlenosti i predstavila nacionalnu strategiju zapošljavanja, učešće u panel-diskusiji uzeo je i koncern Bambi-Banat, koji je nedavno vratio sedište preduzeća u Požarevac i započeo investicioni ciklus najavom ulaganja u novu proizvodnu liniju vrednu 10 miliona evra.

Centar za primenjene evropske studije bi s 10 gradova i opština u kojima je sproveo projekat trebalo uskoro da organizuje konferenciju na državnom nivou, kako bi se na najbolji način artikulisali glasovi na lokalu prema centralnom nivou vlasti.

Ono što predstoji Požarevcu jeste donošenje odluke o pokretanju procesa izrade lokalne strategije održivog razvoja. Očekuje se da bi taj posao mogao da potraje do kraja godine i da Požarevac u 2015. uđe sa jasnim i održivim ciljevima razvoja do 2020. godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.