– Bilo je to davno i sasvim slučajno. U Politici sam pročitao konkurs za Školu primenjenih umetnosti u Novom Sadu i bez znanja roditelja obreo sam se u „srpskoj Atini“. Sve posle toga je istorija – govori u šali Miodrag Veličković, koji je dve i po decenije bio tehnički urednik leskovačkog nedeljnika Naša reč.

Veličković veli da je prvu karikaturu objavio u mađarskom listu Mladost pre četrdeset godina i da se dosad u brojnim časopisima s njegovim potpisom pojavilo više od 41.000 karikatura.

– Ne preterujem, ali nema poznatog časopisa i lista u svetu s kojim nisam sarađivao. Imao sam i 14 samostalnih izložbi, a nagrađivan sam ne samo u Srbiji nego i na Kipru, Turskoj, Tajvanu, Rumuniji, Italiji, Americi – podseća Veličković.

Veličković ne krije da je nekada bilo i samocenzure, posebno u vreme Titove Jugoslavije.

– Ko je hteo, i tada je mogao da razume poruke mojih karikatura, a to je za mene i moje prijatelje bilo najvažnije. Sada ima slobode i dovoljno materijala za nas karikaturiste. Dovoljno je samo da slušate poslanike u Skupštini Srbije – veli Veličković.

Na kraju, Veličković podvlači da je zadovoljan svojim životom, jer je radio ono što je hteo i najviše voleo. I penzionerske dane koristi da crta, jer u ovom trenutku ima više od dvadeset poziva za učešće na brojnim izložbama karikatura širom sveta.

Miodrag Veličković je osvojio 104 domaće i međunarodne nagrade. Priprema samostalnu izložbu koja bi trebalo da bude otvorena naredne godine u Frankfurtu. Unapred se tome raduje i veruje da će zasmejati i poslovično hladne Nemce.

– Moja najuspešnija godina je 1996. kada sam među desetoricom najboljih karikaturista sveta svrstan na drugo mesto. Tada sam osvojio čak osam prvih nagrada, dve u zemlji i šest u inostranstvu. To je dovoljno za ceo život – zaključuje Miodrag Veličković.

 

Prijateljstvo sa Dunđerom

Miodrag Veličković je bio veliki prijatelj sa Miodragom Stojanovićem Dunđerom, takođe leskovačkim karikaturistom, dugogodišnjim novinarom nedeljnika Naša reč i dopisnikom kuće Politika iz Niša. Kao i Veličković, i Stojanović je svojim šarmantnim karikaturama, ali i duhovitim tekstovima uspeo da se vine u sam vrh ove umetnosti. Nažalost, Stojanović više nije među živima i Leskovac mu se dosad nije odužio na pravi način.