Foto: FoNetTrivan je, na skupu Stalne konferencije gradova i opštine „Dijalog o životnoj sredini“, kao najvažnije pitanje označio otpadne vode, za čije je rešavaje potrebno između četiri i pet miliajrdiu evra u narednuh 30 godina.
Beograd ima 24 česme sa izvorskom vodom i stalno se rade ispitivanja i jedva da su dva izvora ispravna za piće. Šta radimo to, ima li kraja zagađenja planeti koja nam daje život, upitao je Trivan.
Kada je reč o finansiranju, rekao je Trivan, narod bi rekao da nema problema, jer para nema.
Ima rešenja, smatra on, objašnjavajući da se oko 53 odsto potrebnog novca može dobiti od Evropske unije (EU), a ostalo kroz budžetska sredstva, kredite i javno-privatna partnerstva.
Trivan je ocenio da je Beograd dobar primer sa javno-privatnim partnerstvom za deponiju Vinča, jer je „smeće novac“, a partner će uložiti oko 330 miliona evra.
On je upozorio i lokalne samouprave da troše nenamenski takozvani „zeleni novac“ ili ga uopšte ne koriste, najavljujući da će od 1. januara biti pooštrena kontrola korišćenja tog novca.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić rekao je da reforma državne uprave treba da je učini modernim i efikasnim servisom građana i privrede, da bude spremna za novi koncept razvoja.
Pogrešan je stav da ulaganje u životnu sredinu predstavlja opterećenje budžeta, rekao je Ružić, ukazujući da su procene reciklažna industrija može doneti prihod od skoro 1,5 milijardi evra.
Šef Tima za pregovore o članstvu u EU Tanja Miščević rekla je da se ulaganje u žibotnu sredinu „vin-vin“ situacija, u kojoj niko nije gubitnik.
Ukažemo u nešto što će nam doneti korist, a EU je spremna da nam u tome pomogne, materijalno, finansijski, savetodavno, rekla je Miščević.
Otpadne vode, ukazala je ona, je ogroman problem i navela primer zagađenja pijaće vode u Užicu pre nekoliko godina.
Problem je i kanalizacija, u kojoj se situacija znatno ispod evropskog proseka. Svaki grad u Srbiji ima svoju deponiju, što je nezamislivo. To je trošak, jer to treba uklanjati, naglasila je Miščević.
Miščević je navela i da ne postoji deponija građeviskog otpada, a taj otpad se može koristiti u izgradnji puteva.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Nisu potrebne samo pare nego i podsticaj i olakšice za posao i naravno volja države da se to pitanje već jednom reši.
Ministar trivan ne radi svoj posao. On prvo traži novac a zapostavlja činjenicu da Srbija nema prostorni plan,kojim bi ,na ekonomskim osnovama,uredila životnu sredinu. Da bi to uradio potrebno je mnogo više znanja i umeća .
Pocnite od preciscavanja fekalnih voda!