Zabranjena upotreba vojske u političke svrhe

Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile, piše u Predlogu zakona o odbrani koji je Vlada dostavila Skupštini Srbije. Parlamentu su takođe dostavljeni i predlozi zakona o odbrani i spoljnim poslovima, koji su takođe neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora.
Predloženim zakonom o odbrani zabranjeno je svako paravojno organizovanje i udruživanje, ali i upotreba vojske u stranačke, ideološke i verske svrhe. „Odbrana Republike Srbije sprovodi se samostalno, a može se sprovoditi i u saradnji sa drugim državama u okviru institucija sistema nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti“, piše u članu dva Predloga u kome se kao subjekti odbrane nabrajaju građani, državni organi, privredna društva, druga pravna lica, preduzetnici i Vojska Srbije. Narednim članom precizira se da Srbija u oblasti odbrane ostvaruje saradnju sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i institucijama „u izgradnji i očuvanju mira u svetu i izvršava obaveze koje proističu iz članstva u UN i obaveza preuzetih potvrđenim međunarodnim ugovorima“.

Bez štrajka u Vojsci

Vojnom licu je zabranjeno prisustvovanje skupovima političkih partija u uniformi i svaka politička aktivnost izuzev korišćenja aktivnog biračkog prava, navodi se u Predlogu zakona o vojsci. Profesionalno vojno lice ne može biti član političke stranke, ali je predlog zakona omogućio sindikalno organizovanje. Profesionalni vojnici, međutim, neće imati pravo na štrajk, ako zakon bude usvojen u sadašnjem obliku.

Prema ovom zakonskom predlogu, pripadnici VS i drugih snaga odbrane dužni su da se uvek i u svim okolnostima pridržavaju pravila međunarodnom ratnog i humanitarnog prava. „Pripadnik VS i drugih snaga odbrane ima pravo da odbije naređenje kojim se od njega traži postupanje suprotno Ustavu, zakonu i pravilima međunarodnog ratnog prava“, navodi se u članu osam. Predlog zakona definiše i nadležnost državnih organa u sistemu odbrane. Skupština donosi zakone i druga opšta akta u ovoj oblasti i ostvaruje demokratsku i civilnu kontrolu nad vojskom. Predsednik Republike komanduje Vojskom, a Vlada utvrđuje i vodi politiku odbrane, predlaže i izvršava zakone i opšta akta Skupštine koja se odnose na odbranu. I ovaj zakonski predlog ima odredbu o „prigovoru savesti“ kojim se omogućava civilno služenje vojnog roka. Ratno ili vanredno stanje proglašava Skupština na osnovu zajedničkog predloga predsednika i Vlade, a vanredno stanje može se proglasiti i na delu teritorije Srbije.
Predlogom zakona o vojsci definišu se struktura VS, organizacija, sistem komandovanja i rukovođenja, a jedan od ciljeva je izgradnja profesionalne vojne službe. Navedeno je da se VS sastoji od stalnog sastava, koji čine profesionalni pripadnici i vojnici na služenju vojnog roka i rezervnog sastava. Među novinama koje ovaj zakon donosi je i mogućnost organizovanja verske službe. Ministarstvo odbrane će sa verskim organizacijama potpisivati sporazume kojim će biti regulisano sprovođenje verskih službi u armiji.
Predlogom zakona o spoljnim poslovima Srbija uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Spoljnu politiku utvrđuje Vlada, a sprovodi Ministarstvo spoljnih poslova, kao i drugi organi državne uprave u okviru utvrđenog delokruga. Predlogom se regulišu nadležnosti Ministarstva, kao i poslovi diplomatsko-konzularnih predstavništava, stalnih diplomatskih misija, specijalnih misija, kulturno-informativnih centara, kao i status zaposlenih i diplomata.