Borivoj Erdeljan Ban Ki Mun stupa na posao, mnogi proriču, više u nameri da bude dobar administartor Ujedinjenih nacija, a ne vitez svetske diplomatije. Novi generalni sekretar, osmi od oktobra 1945 – to je sigurno – uneće red u raštimovani i osiromašeni orkestar svetske organizacije. Posle toga, veoma je moguće, da će iznenaditi isuviše vidovite. Ne sudite unapred, savetuje u koridorima zdanja UN iskusni britanski ambasador lord Hana. „Korejci su tvrd materijal“, jednostavno zaključuje jedan komentator, bez posebne titule.
Ranije ministar spoljnih poslova Južne Koreje, već po pripadnosti toj naciji koja slovi za simbol efikasnosti uz sladak osmeh, iza koga se često ne zna šta se zaparvo krije, upućuje da neće biti zadovoljan samo uređenjem činovničkog aparata.
Pedantni analitičar ukazuje na teoretski opis radnog mesta: „Generalni sekretar je jedinstvena figura u svetskoj politici. Istovremeno je službenik i diplomata, lakej Saveta bezbednosti i komandant sto hiljada vojnika u mirovnim operacijama, a pri tom zavisi od moćnih država, a pomalo i ostalih, koliko mu se moći i izvora (sadašnji godišnji budžet je pet milijradi dolara) pruža da vodi Ujedinjene nacije.
Ravnoteža između svih ovih uloga, da li je – poslužimo li se rečima iz zvanja – sekretar ili general, bilo je „teško iskušenje za svakog ko je seo u stolicu.“ Činovnik ili ovlašćeni upravljač Ujedinjenih nacija je neprekidno u lavirintu.
Ban je, polažući zakletvu pred predsednikom Generalne skupštine šeikom Hejom Rašidom al Kalifom, odredio meru sopstvene dužnosti, rekavši da će biti „usklađivač i graditelj mostova“, ali i uz obećanje da će odmah pristupiti „obnovi poverenja u ukaljanu reputaciju organizacije (UN) i naporima za mir na Bliskom istoku i u sudanskom Darfuru“.
Ujedinjne nacije (192 člana) su, inače, izložene oštrim kritikama zbog korpucije i lošeg vođenja, pošto ih je – kako formuliše Bi-Bi-Si – Kofi Anana zapustio.
Odmah je tražeći popravku stanja, Ban najavio da će nastojati da za zamenika pronađe ženu, što je još nije dogodilo u Ujedinjenim nacijama. Bolji poznavaoci Bana to ne smatraju iznenađujućom strategijom, jer generalni sekretar koga u poslu ne očekuje „medeni mesec, već odmah vatreno krštenje“, i u ličnom životu ističe da mu je supruga Sun Taek najčvršći oslonac, „uvek na korak do muža“, zapažaju revnosni novinari. Inače, jedna međunarodna organizacija za rodnu ravnopravnost je tvrdila da je konačno vreme da žena postane generalni sekretar UN, prilažaući spisak od 18 imena iz Azije.
Saglasnost za muškarca, Ban Ki Muna, u prvom trenutku je tumačena kao želja velikih u Savetu bezbednosti da izbor padne na nekog ko „neće previše da talasa“. Takvo mišljenje istovremeno prati i opomena da „ne treba mešati učtive azijske manire sa manjkavošću čelične čvrstine. Kad su stvarane Ujedinjene nacije, američki predsednik Frenklin Ruzvelt je generalnog sekretara video – da se poslužimo televizijskom terminologijom – kao „svetskog voditelja“. U Povelji je dužnost navedena kao „glavni administratvni zvaničnik“. Dosadašnji sekretari se nisu strogo vladali po propisu, igrajući važnije uloge u globalnim poslovima od epizodista, koliko je ko mogao, s obzirom da po prećutnom pravilu nijedan nije bio državljanin iz pet stalnih članova Saveta bezbednosti, pa je otud uvek i postojalo uporno i diskretno nastojanje da izabranik bude sklon jednom od nedodirivih mentora. Dobitnici su bili kompromisni kandidati, obično sa malo pethodne „lične slave“. Otud su, u prvom vučenju propale ideje o izboru, na primer, Šarla de Gola, Dvajta Ajzenhauera ili Antonija Idna. Tako je, posle prvog privremenog generalnog sekretara UN, do izbora stalnog, postavljen Amerikanac Gledvin Džeb, a onda je imenovan Norvežanin Trigve Li.
Početkom šezdesetih, Nikita Hruščov pokušao je da istera ukidanje položaja generalnog sekretara UN. Predlagao je da ga zameni „trojka“, u kojoj bi kapitalistički Zapad, komunistički Istok i nesvrstana masa davali po jednog člana tako formirane ideološske zaprege. Predlog je propao: sovjetski blok nije dobio očekivanu podršku neutralnog sveta.