Lideri Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije, SAD, predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije pozvali su Rusiju da „odmah obustavi akcije podrške referendumu na Krimu koji se tiče njegovog statusa, što je direktno kršenje Ustava Ukrajine“.

„Bilo kakav referendum neće imati pravnog efekta. Kada se doda nedostatak adekvatnih priprema i uznemirujuće prisustvo ruskih trupa, to bi takođe bio duboko pogrešan proces koji ne bi imao moralnu snagu. Iz svih tih razloga, nećemo priznati njegov ishod“, navodi se u saopštenju G7. Dodaje se da bi aneksija Krima „mogla imati teške posledice za pravni poredak koji štiti jedinstvo i suverenitet svih država“. „Ukoliko bi Rusija preduzela takav korak, mi bismo preduzeli dalju akciju, i pojedinačno i kolektivno“, upozorili su lideri G7.

Oni su pozvali Rusiju „da odmah prekine širenje konflikta na Krimu i u drugim delovima Ukrajine, da smanji broj svojih vojnika na stanje od pre krize, počne direktne razgovore sa Vladom Ukrajine, i da se stavi na raspolaganje međunarodnoj medijaciji i posmatranju po pitanju svih legitimnih pitanja koje oni mogu imati“. „Mi, lideri G7, pozivamo Rusiju da nam se priključi u zajedničkom diplomatskom procesu za rešenje tekuće krize i podrži napredak suverene, nezavisne, inkluzivne i jedinstvene Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Šef nacionalne bezbednosti Ukrajine Andrej Parubi upozorava na „veliko nagomilavanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom“, prenosi Bi-Bi-Si. „Ruska armija se nalazi na samo dva do tri sata od Kijeva“, rekao je Parubi. Kako je dodao, ukrajinska Nacionalna garda je formirana i čini je 20.000 ljudi „koji žele direktno da učestvuju u odbrani svoje države“. „Naše jedinice su pozicionirane tako da odbiju svaki napad“, naglasio je Parubi.

Prelazni predsednik Ukrajine Oleksandar Turčinov izjavio je da ukrajinska vojska neće intervenisati na Krimu da bi sprečila njegovo pripajanje Rusiji, jer se odlučila da štiti svoju istočnu granicu od eventualne ruske intervencije. „Ne možemo se vojno angažovati na Krimu, jer bi tako ostavili nezaštićenu istočnu granicu Ukrajine, a ruska vojska na to računa“, rekao je Turčinov preksinoć u intervjuu agenciji Frans pres.

„Rusi mogu da napadnu naše vojne jedinice na Krimu, da prošire njihovu agresiju na kopno. Vojska će reagovati“, rekao je Turčinov, dodavši da računa na podršku Zapada da se „zaustavi ruska agresija“.

EU i SAD predložile su Rusiji da se kriza u Ukrajini reši pregovorima u okviru međunarodne kontakt grupe, ali za sada Rusija za to nije dala pristanak. To je juče u Evropskom parlamentu u Strazburu izjavio predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo dok se raspravljalo o rezoluciji o Ukrajini. Poslanici EP velikom većinom su osudili Rusiju zbog „narušavanja ukrajinskog suvereniteta“, ali je preovladalo mišljenje da se kriza mora rešiti mirnim putem uz uvažavanje celovitosti Ukrajine.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk trebalo je juče da se u Vašingtonu sastane sa američkim predsednikom Barakom Obamom, potpredsednikom Džoom Bajdenom, državnim sekretarom Džonom Kerijem, kao i sa zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Trgovina teritorijama

Rešenje ukrajinske krize biće po svemu sudeći bolno, i Zapad neće moći da ga odobri, ali će možda morati da ga prihvati i prepusti Krim Vladimiru Putinu da bi spasao nezavisnost Ukrajine, piše u analizi agencije Frans pres. Kako se dalje navodi, za ovu podelu između velikih sila potrebno je i da pripajanje ukrajinskog poluostrva zadovolji ambicije ruskog predsednika koji želi da bude zapamćen kao neko ko je vratio moć Rusije izgubljenu raspadom SSSR.