Drama Ukrajine će, verujem, biti okončana dogovorom između Kijeva i Moskve, uz najbolje posredovanje Evropske unije, pre svega Nemačke. Mislim da se Ukrajina mora federalizovati – kaže u razgovoru za Danas povodom krize u Ukrajini Vuk Drašković, bivši ministar spoljnih poslova Srbije.


Kako, kao bivši ministar spoljnih poslova, razumete neoglašavanje Srbije povodom dramatičnih zbivanja u Ukrajini?

– Moguće je da postoji bojazan da bismo se, ma šta da kažemo, nekome zamerili: Rusiji, novim vlastima u Kijevu, EU ili SAD. Mislim da Srbija ne sme da ćuti i da mora imati jasan stav o zbivanjima u Ukrajini, prvenstveno zbog toga što su Srbi sa Rusijom i Ukrajinom povezani svojom istorijom, kulturom, poreklom, religijom.

Šta bi to, po vama, Srbija trebalo da kaže?

– Kao država koja je krenula ka članstvu u EU, Srbija je u prilici da Briselu predloži da novim vlastima u Kijevu uputi jasnu poruku da se evropska Ukrajina ne može graditi na neprijateljstvu sa Rusijom, na diskriminisanju miliona Rusa u toj velikoj zemlji, na ukidanju ruskog jezika, na tolerisanju militantnih neonacista koji, u ime pridruženja EU, propovedaju istrebljenje Rusa i Jevreja. Moskva i ogromna većina Ukrajinaca bi sigurno pozdravili takvu poruku iz Brisela, opasne strasti na obe strane bi splasnule i otpočeli bi ukrajinsko-ruski razgovori i dogovori. Bez obzira na to šta misle o Vladimiru Putinu i demokratskim slobodama u današnjoj Rusiji, i Brisel i Vašington moraju da uvažavaju istorijsku, nacionalnu, religijsku i stratešku vezanost Rusije za Ukrajinu, koja traje vekovima.

U Vašingtonu i nekim evropskim državama može se čuti da te istorijske veze Rusa i Ukrajinaca ne daju nikakvo pravo Rusiji da ureduje po Ukrajini i da najavljuje i vojnu intervenciju?

– Mislim da Rusija ne ureduje po Ukrajini, nego da demonstrira odlučnost da zaštiti milione Rusa u toj zemlji, svoje istorijske i duhovne izvore, a i svoje strateške državne interese. Rusija je, uz SAD, super sila današnjeg sveta. Sudbina i evropskog i svetskog mira zavisi, pre svega, od ove dve države. To je realnost. Amerika je, sa pozicije svoje ogromne vojne moći, izglasala i zakon da će oružano intervenisati svuda u svetu gde bude procenila da su ugroženi njeni državni interesi. I ona to i čini, uz otvorenu ili prećutnu podršku i većine država EU. Sad, kad Rusija demonstrira odlučnost da zaštiti svoje interese na prostoru na kome je rođena ruska država, da zaštiti svoje elitne vojne baze na Krimu, Vašington preti Rusiji, a u Briselu se proglašava uzbuna. Nešto tu nije u redu sa principima. Taj Krim, koji je uzbunio svet, vekovima je bio u sastavu Rusije, a jedan Ukrajinac, Nikita Hruščov, po ličnom hiru i tadašnjoj moći prvog čoveka u boljševičkom Kremlju, poklonio ga je Ukrajini. Ako je nelogično i opasno da Rusi budu na ruskom Krimu, onda je nelogično i opasno i da Rusi budu u Moskvi.

Da li je, u ovakvim okolnostima, moguć dijalog između Kijeva i Moskve?

– Da nije podstrekavanja sa strane, Ukrajinci i Rusi bi sadašnje sporove rešili brzo i lako, kao u porodici. Ogromna većina Ukrajinaca nije neprijateljski nastrojena ni prema Rusima ni prema Rusiji. Naprotiv. Dele zajedničku istorijsku sudbinu. Nije Ukrajina rodno mesto ni Amerike, ni Britanije, ni Poljske. Od Staljinove smrti pa do Jurija Andropova, Ukrajinci su vladali Sovjetskim Savezom, a time i Rusijom. Gogolj je ukrajinski pisac, a njegov Taras Buljba ubija rođenog sina zbog toga što je izdao Ukrajinu i Rusiju.

Da li je svet pred novim hladnim ratom i svim nepredvidljivim i opasnim što on nosi sa sobom?

– Trenutno, da. Dugoročno, ne. Drama Ukrajine će, verujem, biti okončana dogovorom između Kijeva i Moskve, uz najbolje posredovanje EU, pre svega Nemačke. Mislim da se Ukrajina mora federalizovati, slično kao što je federalizovana i sama Nemačka. Nadam se da će brzo otopliti i odnosi na relaciji Vašington – Moskva, jer rešavanje mnogih kriznih žarišta u današnjem svetu, posebno na Bliskom Istoku i u Avganistanu, zahteva saradnju SAD i Rusije, a ne njihovo neprijateljstvo. Konačno, obe ove velike i moćne zemlje glavna su meta međunarodnog terorizma.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.