Zemlje bivše Jugoslavije „tonu u blato“ finansijskog bankrota, piše jučerašnja splitska Slobodna Dalmacija, navodeći da je spoljna zaduženost Hrvatske, Slovenije, Srbije i Bosne i Hercegovine premašila 112 milijardi evra, dok je Jugoslavija uoči raspada stranim poveriocima dugovala višestruko manje – 22 milijarde dolara. Rekorder je Hrvatska sa 44 milijarde evra spoljnog zaduženja.
Slobodna Dalmacija navodi i jednu bitnu razliku između zaduženja nekadašnje države i njenih naslednica, a to je da jugoslovenski inostrani dug bio potpuno državni, dok u dugovima njenih naslednica, uz državu, učestvuju i svi ostali sektori.
Tako u 44 milijarde evra hrvatskog inostranog duga na državu otpadaju svega 5,2 milijarde ili oko 12 odsto zaduženja, dok gotovo polovinu čini dug preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija i malih privrednika, a oko 23 odsto duga napravile su banke.
Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi evra inostranog zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju da je udeo države u tom dugu bio 34 odsto ili 13,3 milijarde evra.
Slovenački ekonomski stručnjaci upozoravaju da se prošlogodišnji državni dug prema inostranstvu udvostručio i da bi nastavi li da raste Sloveniji za tri godine mogao zapretiti grčki sindrom, s padom sistema javnog finansiranja, kočenjem razvoja zbog velikog pada kreditnog rejtinga i troškova servisiranja duga.
Dok je udeo kompletnog slovenačkog spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje krajem prošle godine iznosio 111,4 odsto, hrvatski čini 97,7 procenata BDP-a. Kao kriterijum visoke zaduženosti, ali ne i prezaduženosti, uzima se dug od preko 80 odsto BDP-a i više od 220 odsto izvoza, napominje „Slobodna“, navodeći da je Hrvatska i po tom drugom kriterijumu od prošle godine u kategoriji visokozaduženih, jer joj inodug čini 273 odsto vrednosti izvoza, koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
