Zapečaćeno, ostava br. 1206

U trezoru Narodne banke Jugoslavije i dalje se nalazi 10,7 kilograma zlata i 454 kilograma srebra koje je Viteško alkarsko društvo 1985. kupilo za kovanje jubilarnih zlatnika i srebrnjaka i 29.224 srebrna rondela Viteškog alkarskog društva Sinj.
„Sve izrađene količine prigodnog zlatnog i srebrnog kovanog novca povodom 270. godišnjice Sinjske alke do kraja decembra 1989. od Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider (ZIN) preuzela je Narodna banka Jugoslavije“, piše u odgovoru NBS na pitanje lista Danas gde se nalazi zlato i srebro iz Hrvatske.
Kako se navodi, u trezor NBJ je 10. decembra 1996. preuzet i smešten kovani novac u originalnom pakovanju ZIN. Dodaje se da je reč o zatvorenoj ostavi broj 1206, kao i da je novac upokovan u kartonski paket, „plombiran i zapečaćen“.
„Dalja sudbina novca može se rešavati u skladu s odredbama Ugovora o izradi i prodaji zlatnog i srebrnog kovanog novca, zaključenog između NBJ i Udružene banke Hrvatske, Splitske banke, Osnovne banke Split, kojim su definisani međusobni odnosi u vezi izrade i prodaje tog kovanog novca“, ističe se u odgovoru NBS.
Iz NBS naglašavaju da je celokupna količina zlata i srebra zapečaćena i kada dođe na dnevni red rešavanje tog pitanja, najpre će biti analiziran ugovor, kako bi se videlo ko je šta ispunio od tamo navedenih obaveza.
Dinko Bošnjak, potpredsednik Viteškog alkarskog društva (VAD) kaže za Danas da je nedavno osnovana komisija, čiji je on član, koja će pokušati da vrati taj kovani novac u Hrvatsku. Članovi te komisije su i Ante Delić, sekretar VAD i bankar Ante Boko.
– Naš prioritet je da dođemo do papira, kako bismo se upoznali s odredbama potpisanog Ugovora. Nakon toga definisaćemo način kako ćemo dalje postupati ne bismo li došli do našeg zlata i srebra – kaže Bošnjak. On ukazuje da je kovani novac, neophodan i važan za Viteško alkarsko društvo, jer su nedavno počeli s izgradnjom Alkarskog dvora, a tome je i namenjena sva zarada od izdavanja alkarskih zlatnika i srebrnjaka koji su ostali u Beogradu. Prema njegovim rečima, za izgradnju Alkarskog dvora biće potrebno izdvojiti oko 20 miliona evra.
Inače, 1985. Viteško alkarsko društvo odlučilo je da povodom 270. sinjske alke iskuje numizmatički zlatni i srebrni novac s alkarskim motivima, kako bi se pribavio novac za izgradnju dvora. Neophodna odobrenja su tada dobijena, a umetničko rešenje je izradio akademski kipar Stipe Sikirica.