Zar zabranjen samo u ličnoj karti

 Kako nam je rečeno u Jedinici za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa Vlade Srbije, do kraja 1990. godine popisano je, odnosno evidentirano – 209 zakona, a do kraja 1999. godine 470 zakona. Međutim, kada je reč o Zakonu o zabrani nošenja zara i feredže iz 1950. godine, rečeno nam je da ovaj akt nije pronađen ni u jednoj od evidencija.

U Ministarstvu vera kažu za Danas da se sa velikom pouzdanošću može reći da „do sada nekim drugim zakonom ovaj akt nije stavljen van snage“. Oni dodaju da, ukoliko se pođe od pretpostavke da je ovaj zakon još na snazi, „proizašao bi zaključak da je nošenje zara i feredže nedozvoljeno, ali je celishodnije reći da se taj zakon ne primenjuje u praksi“.

– Posle oslobođenja zemlje 1945. pokrenute su brojne inicijative sa ciljem da muslimanke skinu zar i feredžu. Inicijativa je potekla od tadašnjih društveno-političkih organizacija, ali su u sve aktivnosti uključeni i organi Islamske verske zajednice zbog procene da bi bez te podrške akcija bila osuđena na neuspeh – navode u Ministarstvu vera.

Oni dodaju da je Narodna skupština Bosne i Hercegovine usvojila 27. septembra 1950. godine Zakon o zabrani nošenja zara i feredže. Usvajajući mišljenje i zahteve „baze“, zakone slične sadržine usvojile su i narodne skupštine Crne Gore novembra 1950. godine, Srbije 9. januara 1951. godine i Sobranje Makedonije početkom 1951. godine.

Zakon o zabrani nošenja zara i feredže, usvojen u BiH, predviđa da se „zabranjuje prisiljavanje ili nagovaranje žene da nosi zar i feredžu, odnosno pokriva lice, kao i svaka druga radnja usmjerena na podržavanje nošenja zara i feredže i pokrivanja lica žene“. Zakon takođe predviđa kazne zatvora, kao i novčane kazne za one koji nose zar ili feredžu, kao i za one koji od ukućana zahtevaju da pokrivaju lice.

– Prestanak važenja Zakona o zabrani nošenja zara i feredže iz pedesetih godina, iz vremena nekadašnje Jugoslavije, nije regulisan, prema mom znanju, jasnim slovom zakona, kako je slučaj sa zabranom, već je vjerovatno padom vlasti koja ga je donijela pao i zakon o zabrani ili prestalo insistiranje na njegovoj primjeni- ističe za Danas muftija beogradsko-novosadski Rešad ef. Plojović, potpredsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.

On dodaje da Zakon o zabrani prekrivanja lica nije sadržao zabranu upotrebe prekrivača koji prekrivaju ostatak glave, odnsono ne prekrivaju njeno lice, već je njihova upotreba bila dozvoljena. Kao posledica ovoga zakona, kako kaže, usledila je kampanja na otkrivanju muslimanki, a koja nije isključivala ni silu.

– Tada su javno na trgovima i javnim skupovima, od strane uglednih muslimana, tražene i davane podrške ovom zakonu, koje su podrazumijevale i otkrivanje lica njihovih supruga. Ovaj zakon je, bez sumnje, imao mnogo svojih negativnih posljedica, a jedna od glavnih jeste da se ogroman broj žena, muslimanki, izolovao i povukao iz javnog života, što je potpuno suprotno željenom efektu zakona – napominje Plojović.

On kaže da je „odevanje muslimanki propisano jasnim propisima vjere, utemeljenim na njenim izvorima, Kuranu i sunetu (tradiciji poslanika Muhammeda a.s.) i u skladu sa mišljenjem većine islamskih učenjaka, zahteva pokrivanje kompletnog njenog tijela, izuzev lica i šaka“. Prema njegovim rečima, ono što je sigurno jeste da zagovornici pokrivanja lice žene nemaju za cilj diskriminaciju žene i njenu izolaciju, već želju da je zaštite.

– Sa aspekta ljudske slobode i ljudskih prava protiv sam bilo kakve zabrane po ovom pitanju, sa napomenom da treba zakonom regulisati eventualne zloupotrebe kojih može biti, jer ukoliko je dozvoljeno da žena ili muškarac otkriju, pokažu cijelo svoje tijelo, zašto bi nekom uskratili da sakrije cijelo tijelo, ako postoje nudističke plaže, zašto ne bi postojale i plaže na kojima će žena muslimanka biti obučena u kostimu koji će pokrivati sve ono što ona ne želi da drugima pokaže – navodi Plojović.

U Ministarstvu vera navode da je od toga da li je Zakon na snazi ili ne važnije da danas navedeni problem u Srbiji ne postoji i da se jedan broj muslimanki opredeljuje za nošenje tradicionalne odeće, koja isključuje mogućnost otkrivanja kose ili naglašavanje linije tela.

U Ministarstvu vera kažu da se ovom problematikom bavi se i Zakon o ličnoj karti, koji propisuje da lice, saglasno svojoj veroispovesti, može biti fotografisano za ličnu kartu sa kapom ili maramom, u skladu sa propisom o načinu uzimanja biometrijskih podataka. Oni kažu da ovaj zakon potvrđuje da „pripadnice islamske veroispovesti mogu biti fotografisane sa tradicionalnom maramom, ali ne i sa zarom, jer bi, u tom slučaju, fotografisanje izgubilo svaki smisao“.

Ministarstvo vera: Prate modne trendove

– Učenice medrese u Novom Pazaru nose takvu odeću i svi koji su bili u prilici da ih vide bili su iznenađeni živošću boja i manje više neprikrivenim ambicijama da i ta vrsta odeće prati nama nedovoljno poznate modne trendove i nastojanjem da na neki način bude usaglašena sa ličnošću i ambicijama svake devojke posebno – kažu u Ministarstvu vera.