Visoki predstavnik Valentin Incko podneo je Savetu bezbednosti UN izveštaj o napretku Bosne i Hercegovine koji ima višak poraznih kvalifikacija („BiH se kreće silaznom putanjom“), manjak uverljivih argumentacija (jedini konkretan podatak: nezaposlenost među mladima 57 odsto), oslanja se na promašaje bosansko-hercegovačkih vlasti u borbi sa posledicama poplava (zbog čega je protestovala RS) i preti im ponavljanjem protesta građana koji su početkom ove godine zahvatili deo Bosne i Hercegovine i brzo utihnuli.
Za silaznu putanju kojom se BiH kreće Valentin Incko je okrivio opstrukciju na različitim nivoima vlasti, o sopstvenom učinku i odgovornosti nije govorio ništa. Visoki predstavnik je zapažen deo izveštaja „užasnut“ posvetio „pričama o otcepljenju“ i podvukao da „neće biti novog iscrtavanja granica“. Rezultat istupa Valentina Incka pred Savetom bezbednosti UN je odluka o produženju mandata mirovne misije Evropske unije u BiH (EUFOR) za još godinu dana, u glasanju o ovom produženju od 15 članica Saveza bezbednosti jedino je Rusija bila uzdržana. Mirovna misija EU u BiH broji 600 vojnika.
Obrazloženje predstavnika Rusije Vitalija Čurkina za rusku uzdržanost izazvalo je juče oštre reakcije predstavnika ključnih država EU i komentatora koje citiraju mediji sa sedištem u Federaciji BIH sve do zahteva da se Rusiji uputi i diplomatski demarš. Ta se izjava opisuje kao nova ruska strategija u BiH. Čurkin je, naime, pred Savetom bezbednosti rekao: „Saglasni smo da je prisustvo međunarodnih snaga u BiH bitno u kontekstu provođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali smo u isto vreme odlučno protiv toga da se ove snage koriste kao instument za integraciju zemlje u EU i NATO“. Čurkin je dodao da je vreme OHR-a isteklo i da je istinski problem BiH opasnost od islamskog ekstremizma.
Ima i drugačijih mišljenja o razlozima nazadovanja Bosne i Hercegovine. Dosta rezervisanu reakciju na sporazum (Dragan Čović, HDZ BiH: To je samo taktiziranje) koji su prošle nedelje postigli Stranka demokratske akcije (Bakir Izetbegović), Demokratska fronta (Željko Komšić), Savez za promene RS (SDS, PDP,NDP) o formiranju vlasti na centralnom nivou, dosta žestokom je učinilo saopštenje američke ambasade u Sarajevu posvećeno tom sporazumu u kome se navodi da je „impresivno videti jasan program vođen ciljevima i pitanjima u kome učestvuje širok dijapazon političkih stranaka, naročito ako se uzme u obzir da je najavljen tako brzo nakon održavanja samih izbora“.
Naravno, treba uzeti u obzir da list Dnevni avaz bezrezervno zastupa političke aspiracije svoga praktično vlasnika Fahrudina Radončića i njegove Stranke za bolju budućnost, koju bi HDZ BiH radije video kao pratnera u vlasti nego Demokratrsku frontu Željka Komšića, ali za taj list je vrlo oštar intervju dao Božo Ljubić, predsednik Glavnog vijeća Hrvatskog narodnog sabora. Ljubić je podvukao da „lično uopšte nije impersioniran“ tim sporazumom kojim, kako Ljubića prepričava Dnevni avaz, relativni pobednik u bošnjačkom narodu, izabire slabijeg partnera iz srpskog naroda, ignorišući apsolutnog pobednika iz hrvatskog naroda. To ne samo da je neprihvatljivo za Hrvate, rekao je Ljubić, već je, empirijski dokazano, štetno za izgradnju poverenje i stabilnost BiH.
Ljubić je rekao da su dosadašnji učinci vlasti čiji programi nisu bili rezultat usaglašenih volja predstavnika tri naroda „upravo takvi kakva je danas BiH“.
„Naime, niti jedno rešenje od 1992. do danas nije izraz usaglašene volje tri konstitutivna naroda. Sve dotle dok u BiH ne dođemo do autohtonog ustavnog dogovora koji će biti izraz konsenzusa tri konstitutivna naroda, mi nećemo doći do samoodržive države. Međutim, stvari su kako-tako išle napred kad se poštivala legitimno izražena politička volja konstitutivnih naroda“, rekao je Ljubić i kao posebno pogubne ocenio dve epizode:pva se, kaže, zvala „vlada alijanse“, a druga „vlada platforme“ nastale na matematici „množenja neistomišljenika nulom“.
Pošto je praktično prozvan, otpravnik poslova ambasade SAD u Sarajevu Nikolas Hil je za isti list požurio da izjavi da se službenici te Ambasade neće mešati u proces formiranja vlasti („Ne želimo nikakvu ulogu u tome“), ali da očekuju da, ko god da je bude činio, bude stabilna i da radi „isključivo na važnim pitanjima za ovu zemlju i njene građane“ , a to su „ekonomija i naravno reformska agenda“.
Predstavnici Stranke demokratske akcije juče su ponovili ponudu, kako je rekao njen potpredsednik Senad Šepić, lideru HDZ BiH Draganu Čoviću da potpiše dokument koji su već potpisali SDA, DF, SDS,PDPi NDP. Sastanak predstavnika dve stranke zakazan je za 15.novembar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
