Zašto je "grof od Šuplje stene" morao da napusti Beograd? 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"
Zašto je "grof od Šuplje stene" morao da napusti Beograd? 2
Foto: Screenshot Digitalna.nb.rs

Strani mediji pisali su o noćnim borbama na kanalu Lamanš preko kojeg su se saveznički vojnici „uspešno prebacivali u Englesku“.

Sa druge strane, u nemačkim izveštajima navodi se da je oko 330.00o francuskih i engleskih vojnika zarobljeno u Flandriji i u oblasti Artoa.

Dok su na kopnu dani proticali bez značajnijih događaja, vazduhoplovna aktivnost je bila veoma živa. U borbama na nebu oboreno je oko 35 nemačkih aviona koji su bombama zasipali plaže Dankerka i potapali brodove u blizini kopna.

List Vreme pisao je i o sednici kartela fabrike čokolade na kojoj su učestvovali svi predstavnici ove industrije u Beogradskoj komori. Raspravljalo se prvenstveno o pitanju snabdevanja sirovinama, koje je u poslednje vreme otežano. Zbog toga su mnogima preostale zalihe samo za tri meseca, što će za posledicu imati skoro povećanje cena proizvoda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda pisao je o Raki Gavriloviću, rođenom Beograđaninu, koji je u to vreme postao najnoviji stanovnik Šuplje stene, u ataru opštine Beli potok, „s one strane Avale“.

Po povratku u otadžbinu iz Nemačke, ovaj školovani grafičar, radio je u štampariji svog oca „Dositej Obradović“u Ulici kneginje Ljubice.

Zašto je "grof od Šuplje stene" morao da napusti Beograd? 3
Foto: Screenshot Digitalna.nb.rs

Raka je imao dve osobine po kojima ga je znao ceo Beograd – bio je boem prvog reda i lovac. Međutim, kad je poslove razvio do punog kapaciteta, iznenada je napustio prestonicu.

„Sudbina“, kažu stari…

Sudbina ili tek puka slučajnost, odvele su i reportere „Pravde“ u Beli potok, pravo na verandu prostrane vile pored mladenovačkog druma gde im je čitavu priču iz prve ruke potvrdio glavom i bradom „grof od Šuplje stene“ kako su ga od milja prozvali beogradski pajtaši.

„Kako samo možete da me pitate zašto sam napustio Beograd? Pođite prvo od sebe. Zar je vama u Beogradu lako? Pritiska vas žega, guši ona užagrela jara sa usijanog asfalta, mori žeđ usred leta! Zidine vas opkolile sa svih strana pa nebo ne vidite. Pa onda ljudi tamo… Eh, ti ljudi… Oni su me najviše naterali da pobegnem iz Beograda. Oni. Ljudi. Ima ih mnogo. Vrve stalno ulicama. Idu tamo-amo, na svakom koraku ih sretam, ali pogodi, čik prepoznaj ko je među njima čovek…“, govorio je domaćin novinarima, dok je njegov šurak Jozef, specijalno za tu priliku, strpljivo okretao prase na ražnju.

Dotakao se Raka i beogradskih žena i vina u svojoj priči, za koje je smatrao da su podjednako izveštačeni. Žene jer ih nije moguće nikako sresti sa pravim i prirodnim licem, a vino jer je „fabricirano“ takođe.

„A ovde pored ove šume u pustom polju, sve je drukše. Pogledajte! Dokle vam pogled dopire, vidite sve, i to u pravoj boji. I ljudi su drukši. Svaki koga sretnete, čovek je, i svaki se hrani sa svojih deset prstiju. Žene, priproste su, ali su bar prirodne“, navodio je Raka razloge svog odlaska.

Ako i ode nekad u Beograd, gleda da se brzo vrati, „jer ne želi da u trošarinskom reonu popije ni čašu vina koje u tom delu ima vrlo malo veze sa pravim grožđem“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.