Neočekivano zbližavanje Turske i Srbije u poslednjih deset godina od značajnog je uticaja ne samo na Balkanu, već u širem regionu; uprkos negativnom istorijskom nasleđu i gorkim iskustvima koja su razdvojila „dve glavne sile na Balkanu“, lideri dve zemlje doneli su sračunatu odluku da probiju ograde i promovišu bilateralne veze na svim frontovima, navodi se u analizi urednika turskog sajta Todays Zaman Abdulaha Bozkurta. „Što je najvažnije, izgleda da javno mnjenje u obe zemlje u najvećoj meri podržava ponovno povezivanje na korist i Turske i Srbije“, navodi se u tekstu.
Ohrabrujuće je videti da Srbi ne pokazuju bilo kakvu nelagodnost, već zadovoljstvo zbog principijelnog pristupa turske spoljne politike, a Ankara uviđa centralni značaj Srbije u uspostavljanju mira i stabilnosti na problematičnom Balkanu, piše Bozkurt, iskusni spoljnopolitički novinar, nekadašnji dopisnik Zamana iz Vašingtona. Trilateralni samiti BiH, Srbije i Turske, kao i slični sastanci lidera Turske, Hrvatske i Srbije doneli su značajne rezultate za integrisanje Balkana u Evropu, naveo je autor, ističući u tom kontekstu izvinjenje srpskog parlamenta za masakr u Srebrenici kao naročito značajno dostignuće, te „istorijski susret Erdogana i Tadića“ u Srebrenici na 15 godišnjici zločina.
Turska je aktivno lobirala da Srbija uđe u evroatlantske institucije, pre svega u NATO, ali i u EU, ali Srbija se suočava sa protivljenjem Nemačke; nije iznenađenje da baš Nemačkoj ponajviše smeta jačanje srpsko-turskih veza, piše u komentaru, jer „Nemačka je snažno podržala raspad Jugoslavije iz istorijskih razloga se protiveći jakoj, nezavisnoj i nesvrstanoj vodećoj zemlji na Balkanu, bila ona Srbija ili Turska“.
Srbija je izručila osumnjičene za zločine Hagu, podseća Bozkurt, a sada se suočava sa napetošću s Kosovom i preostalim nerešenim problemima u BiH „što može voditi uverenju da šta god Beograd uradio, biće mu preprečen put u EU“. A to veoma podseća na turski slučaj, dodaje, jer Ankara ne napreduje u pregovorima sa EU zbog Kipra, „ili bolje rečeno to Nemačka, Francuska i još poneka zemlja koriste kao izgovor za blokadu turskih pregovora“.
Kada je reč o biznisu, Bozkurt predviđa da će trgovinska razmena između Turske i Srbije kroz nekoliko godina dostići tri milijarde dolara, te pominje mogućnost da Turkiš erlajns kupi Jat. Turobna je, smatra, budućnost Srbije i Turske kada je reč o EU, ali ističe da za razliku od evropske, turska ekonomija jača. „Turska bi bez mnogo oklevanja Srbiji mogla da ponudi privilegovan pristup svom ogromnom domaćem tržištu i direktne turske investicije u srpsku ekonomiju, što je već učinila za Rumuniju i Bugarsku; takođe, Turska bi mogla da bude kapija za kretanje srpske robe ka mnogo većim tržištima na Bliskom istoku, u središnjoj Aziji, pa čak i u Africi“, navodi autor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
