Zdravstvo bez dugova

Za potrebe Ministarstva zdravlja Vlada Srbije izdvojila je iz ovogodišnjeg budžeta 10, 4 milijarde dinara, a ministar zdravlja Tomica Milosavljević naglašava da je ovogodišnji budžet za to ministarstvo realno veći čak za 13, 5 do 14 puta, u odnosu na 2001.
– Budžet Ministarstva zdravlja 2001. godine bio je nešto veći od 500 miliona dinara. Od toga stotinak miliona je bilo izdvojeno za funkcionisanje ministarstva, 400 miliona uloženo je u programe od opšteg interesa, a ni jedan jedini dinar u investicije, niti za zdravstveno osiguranje ljudi bez sopstvenog prihoda. Današnji budžet je 13,5 do 14 puta veći nego što je bio tada. Od 2003. i 2004. godine počinju razvojni projekti kroz kredit za rekonstrukciju bolnica, za restrukturiranje bolničkih kapaciteta, a donošenjem zakona o osiguranju 2005, postoji jasna obaveza države da iz budžeta plaća doprinos za zdravstveno osiguranje ljudima bez sopstvenog prihoda. Njih u Srbiji ima milion i 199 i budžet bi za njihova osiguranja trebalo da plati 16 milijardi dinara. Međutim, u zemlji koja to dugo nije razumevala, u kojoj se dugovanja za neplaćene doprinose oproste kada se privatizuje firma, u zemlji u kojoj se, kad propadne firma nađe para za plate, ali ne i za doprinose, važno je uspostaviti održiv sistem finansiranja zdravstvenog osiguranja. To smo i uradili – objašnjava Milosavljević.

Sve veće poverenje u državne ustanove

Beograd – Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2006. godini pokazuju značajne uspehe u smanjenju učestalosti pušenja među odraslima i adolescentima, kao i bolju informisanost o faktorima rizika i veću odgovornost za sopstveno zdravlje, saopšteno je juče iz Ministarstva zdravlja. Istraživanje, koje su finansijski i stručno pomogli Svetska banka, regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije i Institut za javno zdravlje Srbije, ukazuje i na sve češće korišćenje usluga u državnom sektoru i veće zadovoljstvo korisnika pruženim uslugama, navodi se u saopštenju.

– Periodično ispitivanje zdravlja stanovnika obezbeđuje važne podatke o socijalno-ekonomskim odrednicama zdravlja, zdravstvenom stanju na osnovu samoprocene ispitanika, životnim stilovima, korišćenju zdravstvene službe i troškovima za zdravstvenu zaštitu, piše u saopštenju. Dodaje se da dobijeni podaci omogućavaju „evaluaciju politike i programa u periodu između dva istraživanja, identifikovanje prioritetnih problema i realizaciju odgovarajućih mera i aktivnosti za unapređenje zdravlja i zdravstvene zaštite stanovnika“.

Ministar zdravlja naglašava da u zdravstvu od ove godine nema dugova, i da je iz budžeta za te svrhe moglo da se izdvoji tri milijarde i sto miliona dinara, što je najviše dosad, ali nije dovoljno. Prema njegovim rečima, postoje unutrašnje rezerve u zdravstvu kao što su racionalizacija, bolja organizacija i reformisanje.
– Ne treba zaboraviti da će četiri milijarde dinara biti uloženo iz Nacionalnog investicionog plana, da je već oko 60 miliona evra uloženo u radove po domovima zdravlja, na 162 mesta. Predstoji nam niz projekata koje treba da završimo, pre svih to su hitne rekonstrukcije bolnica i restrukturiranje bolničkih kapaciteta – do septembra ove godine. U tom kontekstu treba budžet razmatrati dinamički. Kad celu tu sumu analizirate, onda je 28 puta više novca ove godine u zdravstvu nego 2001 – kaže ministar Milosavljević.