Hrast je obima 7,5 metara, sa krošnjom od 40 metara i zauzima površinu od 4 ara, i spada među najveća i najstarija stabla u Srbiji. „Molimo Vas da potpišete peticiju kako bismo vašom humanošću omogućili hrastu da živi! Budimo plemeniti pred naletima dnevnopolitičkih događanja i sačuvajmo viševekovne prirodne vrednosti. Sačuvajmo blago prirode, a to možemo samo zajedno! Ne dopustite ubistvo hrasta, pomozite da mu dopustimo da nastavi da živi“, stoji u pozivu za potpis peticije, koju osim na satu „Peticije24“, građani potpisuju i ispod samog hrasta koji trenutno visi nad potkopanom obalom. Uklesani krst, koji se još nazire u kori stoletnog drveta, i strah da će prokletstvo pratiti onog ko poseče zakršteno stablo, sada štite hrast na Savincu od seče.

– Dosta ljudi nam daje podršku. Priča je stigla i do premijera i do ministara, i nadam se da ćemo iznaći neko rešenje. Tu smo da pokušamo da spasemo ovog diva od 600 godina, jer to je deo naše tradicije, i ekološko i estetsko čudo koga se ne smemo odreći – kaže Bojan Milovanović, iz „GM optimista“, koji je proteklog vikenda pod stoletnim hrastom okupio bajkere, milanovačke zaljubljenike u prirodu, ali i predstavnike stranke „Zeleni Srbije“. – Problem je u tome što je neki projektant zacrtao trasu puta prema mapi, ne izlazeći na teren. Da su oni tada profesionalno odradili svoj posao, sve bi bilo lakše. Ako dođe do toga da se uključe testere, moraćemo da delujemo radikalnije. Izmeštanje hrasta teškog nekoliko tona, usred vegetacije, mislim da nije rešenje, jer će to biti ekvivalent sečenju hrasta – kaže Milovanović.

U zaštitu savinačkog zapisa stali su i predstavnici Stranke Zelenih. – Ovo je završna faza, ali hrast ne sme pasti, jer je on više od drveta starog šest stotina ili više godina. On je simbol i relikt starih šumadijskih šuma. Mi, kao članovi stranke Zeleni, postavljamo priču u centar prirode, jer drvo koje je staro nekoliko vekova mora da ostane, moramo da se potrudimo da se popravi njegovo zdravstveno stanje. Teši izjava ministra Velimira Ilića da nema nameru da ga seče. Tehnički, svaki problem ima rešenje. Trasa ne prolazi preko hrasta, ali je suviše blizu da bi hrast opstao pored auto-puta. Mi predlažemo da se jedna traka izmesti. Tog trenutka hrast postaje za vernike hodočašće, za ljude koji vole prirodu simbol otpora, ali i simbol ljudske gluposti i nemara u projektovanju, u izvođenju – kaže Ivan Karić, poslanik stranke Zeleni Srbije u Narodnoj skupštini. – Spreman sam i da noćim pored ovog hrasta, jer on jeste nacionalni interes Srbije. Zaštita prirodne sredine i ekologije jeste nacionalni interes u 21. veku – poručio je Karić. Njegov stranački kolega Slavko Glibetić kaže da savinački hrast treba da bude opomena i za stvari koje će doći. – Lokalne samouprave moraju da se uključe ozbiljnije, jer je problem što se i nije znalo za ovaj hrast. Projektanti sede u kancelarijama u Beogradu. S obzirom da su oba tunela koje spaja deonica koja prolazi pored hrasta već urađena, moguće je, ali dosta skupo da se trasa pomeri. Mi ćemo da se borimo da hrast ostane tu gde jeste – kaže Glibetić.

Biciklama od centra Gornjeg Milanovca do hrasta u Savincu, trasom dugom 14 km, svakodnevno prelaze i mladi Milanovca.

– Mene su učili da je zakršteno stablo, crkva na otvorenom. Rušenje ovog hrasta isto je što i rušenje crkve, to ne smemo dopustiti – kaže Miloš Marković (20), koji je sa grupom drugara svakodnevno na protestu ispod savinačkog zapisa. Na prokletstvo koje će pratiti onoga ko se usudi da hrast poseče upozoravaju i predstavnici udruženja „Staroslavci“ – Hoćemo da sprečimo seču svetog drveta. Ispod njega su se događali najbitniji događaji. Ljudi su se pod njim krštavali, venčavali, ovde su sklapani dogovori… Ovo drvo je deo srpskog nasleđa, nosi duh predaka I veliko zlo će zadesiti onoga ko pokuša dam u naudi u bilo kom pogledu. Njegov zaštitnik je bog Perun, gromovnik. I veliki je greh poseći sveto drvo – kaže Vojin Stanković iz udruženja „Staroslavci“, koje se bavi izučavanjem i promocijom slovenske mitologije.

Verovanje

Krst ili zapis znače da je hrast nekada, u nedostatku crkava, služio za molitve. Narod se okupljao ispod osvećenih hrastova – zapisa, i tu čekao bolje dane. Otuda verovanje da će hrast dati snagu narodu u teškim vremenima i da on pamti sve što je narod preživeo i prošao.

Ilić: Hrast će biti sačuvan

– Hrast, star 800 godina, koji raste u gornjomilanovačkom selu Savinac, na trasi autoputa u izgradnji, biće sačuvan i premešten na drugu lokaciju, nedavno je u Čačku izjavio ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić. On je izrazio žaljenje što se meštani Savinca, i oni koji žele da sačuvaju hrast, nisu njemu obratili prošle godine kada se radio projekat. „Sada je nemoguće izbeći stablo, jer se ne sme napraviti krivina pre tunela, tako da ono mora da se skloni“, naveo je ministar, precizirajući da su projektanti bili na terenu, ali da ne postoji mogućnost da stablo ostane tu gde je sada. Prema njegovim rečima, angažovane su nadležne službe Šumarskog fakulteta, ali i sve ostale, kako bi napravile „šemu“ da premeste drvo.