Foto:Fonet/Medija centar

Da podsetimo, ovaj dan nije romantičan praznik, nego dan sećanja na dugu borbu protiv patrijarhalnog modela podređenosti žena, a za politička, ekonomska i socijalna prava. Svesna da danas i muškarci žive pod pritiskom rodnih uloga zaštitnika, hranitelja porodice i heroja, 8. mart je prilika da podsetim da ženama jesu potrebni muškarci, ali kao partneri i podrška u izgradnji društva u kojem ćemo biti – rame uz rame, u porodici, na poslu…

Važno je znati da borba za rodnu ravnopravnost nije neko „tamo pitanje“ o kojem žene ćaskaju uz kafu, na sastancima ženskih udruženja, sindikata, vladinih i nevladinih organizacija… Nije ni samo pitanje zakona koje formalno treba uskladiti sa evropskom regulativom kako bismo postali punopravna članica Evropske unije. To je pitanje društva u celini koje se reflektuje na razvoj ekonomije, preduzetništva, sistem obrazovanja, kulturu, generalno, na kvalitet života svakog od nas. Za te vrednosti moramo se boriti svakodnevno, različitim mehanizmima i jasnim ličnim stavom. Ponekad nije neophodno izmišljati neke nove mehanizme, nego vratiti u život one oprobane, kao što je osnaživanje žena na svim poljima i kroz sindikalno organizovanje. Ako je žena ekonomski nezavisna, onda će se odlučnije boriti protiv nametnutih rodnih uloga, potčinjenosti, diskriminacije u svakom segmentu života, partnerskog nasilja…

Iako veliki broj žena iz javnog života iz celog sveta u javni diskurs vraća „žensko pitanje“, važno je da u vremenima traženja vrednosti ne zalutamo opterećeni idejama koje nam nameće savremeno društvo. Svakodnevno nam se serviraju saveti o lepoti, fizičkom izgledu, podmlađivanju i produbljuje odvajkada ukorenjen obrazac da prva i najvažnija uloga žene jeste da bude lepa. Raznorazni „anti“ programi protiv starenja nisu i ne treba da budu najvažnije ili jedine tema koja interesuje žene. Neupitno je da svi starimo i da je starost svima nama jedina sigurna budućnost.

Jedan od naših zadataka je da „Osmom martu“ vratimo smisao i da ga istrgnemo iz degradiranog konteksta. Ovaj dan treba da nas podseti na veliki broj žena koje su svoju hrabrost skupo platile: javnim osudama, hapšenjima, nekad i životima. Zahvaljujući njima, žene imaju prava koje se „podrazumevaju“. Bilo bi dobro da i naša generacija iza sebe ostavi doprinos u toj borbi. Postoje brojna mesta gde žena može da ostavi svoj pečat: politika, nauka, bezbednost, kultura, umetnost, porodica…

Međutim, iako se podrazumeva da žene imaju politička prava, jednake mogućnosti prilikom zapošljavanja, ekonomsku nezavisnost, zakone koji ih štite od diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja, one su i dalje onaj potčinjeni deo populacije. Uprkos činjenici da se o položaju žena mnogo više priča, njihov stvarni položaj i danas je etiketiran kao „privatna stvar“ i „tabu tema“, a o nasilju se javno govori tek kad se desi i završi fatalnim ishodom.

Ako mislite da sam preterala, pogledajte dnevne novine od juče, prekjuče, pre nedelju ili mesec dana i pročitaćete – „ubijena žaračem“, „sekirom ubio ženu“, „zadavio ženu pred petogodišnjim sinom“, „ubio je jer mu je zvocala“, „gasio cigarete po ženinom telu“… Čini mi se da su žene nekada medije češće osvajale uspešnim karijerama, a danas, nažalost, sve više premlaćenim ili razgolićenim telima.

Autorka je poverenica za zaštitu ravnopravnosti