P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

I dok evropski zvaničnici kritikuju potez Mađarske koji bi u krajnjoj meri spasavao zemlje Šengena, jer bi trebalo da oteža put desetina hiljada izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana, da uđu u šengenski prostor, Srbija koju će zid pretvoriti u izbeglički logor i džep u kome će se zaglaviti hiljade ovih nesrećnih ljudi, pomirljivo ponavlja mantru o prijateljstvu sa Mađarskom, o odnosima između dve zemlje koji nikada nisu bili bolji (pa nam valjda zato dižu zid) o beskompromisnom ispunjenju svih svojih međunarodnih obaveza(?!). Gotovo je neverovatno da je naša država na ovakvu odluku mađarske vlade reagovala uvođenjem zajedničkih patrola sa njihovom policijom na granici sa Makedonijom.

Mađari kontrolišu granicu Srbije na severu i na jugu!? Zašto? Ne veruju da sprečavamo trgovinu ljudima ili krijumčarenje ljudi? NJihovi policajci mogu pomoći da zaustavimo hiljadu ljudi koji svaki dan ulaze u Makedoniju, a ostavili su sve, pobegli od rata i progona, prešli preko Turske, Grčke….? Pa, naravno da ne mogu. Da su mogli, učinili bi to na svojoj granici ( od početka godine, u Mađarsku je ilegalno ušlo skoro 70.000 ljudi) i ne bi se hvatali Velikog zida kao rešenja ( koji uz to nije pomogao ni Grčkoj ni Bugarskoj da reše ovaj problem). Pa zašto to radimo? Zato što je naša vlast isfrustrirana, uplašena i vodi tuđu, a ne svoju politiku. Mi smo stali na grudobran da se branimo od izbeglica? Sa sopstvenim kapacitetima i hipotekom zemlje čiji su sunarodnici bežeći tokom poslednjeg rata dobili utočište u zemljama širom sveta? Pa, mislim da nam to ne priliči.

Dužan sam još jedno objašnjenje – u činjenici da se o izbeglicama govori kao o ilegalnim migrantima, leži jedna ni malo slučajna zabluda. Ti nesrećni ljudi prelaze granicu ilegalno, jer niko (pa ni Mađarska) neće da ih primi legalno, na šta po međunarodnom pravu dužni. Zakon kaže da izbeglica iz svakog ugroženog područja pri prelasku granice može da zatraži azil i bez vize i bez pasoša. Poučeni iskustvima da to ne ide baš tako, izbeglice se odlučuju za ilegalni prelazak, za krijumčare, trgovce ljudima, za iznude, ucene, teror…

Upravo o tome –o nasilju i ucenama vlasti i kriminalnih grupa hiljade izbeglica, migranata i tražilaca azila u Srbiji i Makedoniji, uključujući i decu, govori izveštaj Amnesti internešenela, objavljen 7. jula. Prema njihovoj oceni Srbija i Makedonija nemaju kontrolu nad prilivom migranata, čiji broj raste između ostalog i zbog neuspeha trenutne politike prema migracijama i azilantima u Evropi. Amnesti ukazuje da se napori usmeravaju u osnaživanje „odbrane“ granica umesto da se pomogne unapređenju sistema azila na Balkanu. Ta organizacija navodi da se broj ljudi uhapšenih tokom prelaska srpsko-mađarske granice povećao više nego 2.500 posto u odnosu na 2010. godinu, sa 2.370 na 60.602 osobe, prema izveštaju neki od njih svedoče i o iznudama i da ih je naša policija gurala, šamarala, šutirala i tukla blizu granice sa Mađarskom.

Hoće li to češće raditi naše vlasti sa tim nesrećnim ljudima kada ih bude sve više, kada ih zaustavi Veliki mađarski zid sa ove strane? Hoćemo li tako braniti sebe i Evropu? Ili ćemo učinite sve da pomognemno tim ljudima.Osnažiti azilni sistem. Hoćemo li ih registrovati, dati im azilne lične karte, da se slobodno kreću, iznajme smeštaj, leče, kupuju… zaštite od prevara? Alternativu ovom ne vidim. Srbija nove zidove ne sme dizati i ne sme čuvati tuđe od izbeglica.