Foto: WikimediaPredlog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada mora biti hitno povučen iz procedure jer je na štetu građana kao vlasnika stanova.
A novi zakon koji reguliše tu materiju mora biti donet kroz široku javnu raspravu, umesto po hitnom postupku kao sada, jedan je od ključnih zaključaka sa tribine niškog Udruženog pokreta slobodnih stanara (UPSS).
UPSS će ovih dana uputiti i konkretne zahteve povodom Predloga zakona na adrese nadležnih državnih organa, a pre svega Vlade Srbije i resornih ministarstava. Ovo udruženje, koje je nastalo početkom prošle godine, kada su ga oformili predsednici skupština stanara, procenjivalo je tada da oni predstavljaju oko 40.000 građana Niša.
– Jedan od osnovnih problema ovog zakona je što o našim stanovima, zapravo, odlučuje država, od lokalne samouprave do ministarstva, a nama se uglavnom, nameću brojne administrativne, a pre svega finansijske obaveze, koje neće biti male. Najvažnije odluke vezane za naše stanovanje donosiće se u Republičkom geodetskom zavodu, Privrednoj komori i resornom Ministarstvu, dakle centralizovano, u Beogradu, bez našeg iole značajnijeg uticaja. Sa druge strane, u slučaju da ne izvršimo obaveze koje nam se nameću, bilo da je reč o tome da ne registrujemo na vreme stambenu zajednicu, ili ne donesemo program održavanja zgrade, ili ne uredimo fasadu i ne izvedemo druge radove, naša stambena zajednica biće novčano kažnjena do dva miliona dinara. Moći će da nam se uvede prinudna uprava, za nas će biti nadležni različiti inspektori, a u krajnjoj liniji prvatni izvršitelji- rekla je Čedoslava Ristić, članica UPSS-a i finansijska stručnjakinja.
Đokica Jovanović, član UPSS-a i sociolog, precizira da ovakav predlog Zakona povećava šanse da građani ostanu bez stanova, koje bi mogli da im oduzimaju sudovi, banke i izvršitelji, u slučaju da ne mogu da izumire obaveze ili kazne. On podseća da su se u susednoj Hrvatskoj, pre svega u Zagrebu i Splitu, već dešavale deložacije iz sličnih razloga. Takvih slučajeva ima i u Srbiji, kaže, ali se o njima javno izveštava uglavnom kada građani različitim sredstvima pokušaju da spreče prinudno oduzimanje stanova, odnosno iseljenje iz njega.
– Čini nam se da sada već prepoznajemo intenciju države da se građanima zbog različitih dugovanja oduzimaju i nekretnine, koje su posle neuspelih privatizacija i prodaje bezmalpo svega što je moglo da se proda, ostale jedini zdrav ekonomski resurs. Kako drugačije tumačiti ovakav Zakon o stanovanju koji je na štetu građana, a u korist države? Ili stalno povećanje poreskih i drugih državnih nameta dok zarade stagniraju, a sve više ljudi ostaje bez posla? Ili stalno povećavanje cene komunalnih usluga istovremeno sa smanjenjem plata u javnom sektoru i penzija?- kaže Jovanović.
Na tribini je takođe rečeno da je „očigledno da je jedna od namera ovog Predloga zakona još jedno udomljavanje nesposobnih partijskih kadrova vladajućih stranaka“. Govornici su tako videli zakonsko rešenje da će u slučaju da stanari ne mogu da izaberu upravnika iz svojih redova lokalna samouprava „izabrati“ profesionalnog upravnika sa licencom sa svoje liste. Registar licenciranih upravnika ustanovljava i vodi Privredna komora Srbije.
Upravnik kao islednik
Prema Predlogu zakona, jedna od obaveza izabranog upravnika jeste da u svojoj zgradi proverava da li ima podstanara i da ih popisuje. Ukoliko to ne učini, može biti kažnjen novčanom kaznom do 150.000 dinara. Uz kritiku ovakvog zakonskog rešenja, na tribini UPSS-a je postavljeno pitanje: zašto se predstavnicima stambenih zgrada u Srbiji nameće obaveza da rade ono što bi morale da rade državne institucije, preduzeća ili ustanove.
– Posledica ove ucenjivačke odredbe biće da mnogi ljudi u stambenim zgradama neće da pristanu da budu upravnici kako ne bi popisivali i prijavljivali svoje komšije, a da će dobar deo podstanara zbog povećanih dažbina koje će morati da plate nakon što budu registrovani završiti na ulici, ili se vratiti u mesta iz kojih su došli u veće gradove, a iz kojih su otišli jer tamo nisu imali posla i živeli su teško- ocenjuje Đokica Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
