– Činjenica je da na Beogradskoj berzi nema novih investitora, a oni već prisutni povlače se i zatvaraju pozicije. Osnovni problem je što recesija preti da zahvati ceo svet, a Srbija nije ostala imuna na ta zbivanja. Mada naša berza nije reprezentativan primer jer je relativno mala, pa zato i mali broj ljudi oseća posledice pada vrednosti akcija. Kad je reč o investicionim i penzijskim fondovima, oni raspolažu imovinom vrednom oko 60 miliona evra, koja posle pada indeksa na berzi, vredi upola manje. Ali nije sve tako crno, jer oni koji imaju višak kapitala mogu sada po znatno nižim cenama da kupe akcije najkvalitetnijih firmi i banaka, koje uprkos tom padu, beleže izvanredne rezultate – kaže za Danas Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije.

Vladimir Pavlović, portfolio menadžer FIMA Proaktiv otvorenog investicionog fonda ističe da su indeksi u Americi i u Evropi pali za 30 odsto, dok su u Srbiji od maja prošle godine zabeležili pad od čak 75 odsto.

– Sve berze u svetu suočavaju se i sa rastom i sa padom. Ti procesi se ciklično događaju i može se reći da je to normalna pojava za tržište kapitala. Ali, za berzansko poslovanje bitno je da postoje investitori na duže staze, koji u situacijama kakva je sada na svetskom finansijskom tržištu, kada su cene akcija niske, grade i kupuju pozicije, a kad cene akcija skoče, onda ih prodaju – kaže Pavlović.

On ističe da je i slab promet na Beogradskoj berzi, prouzrokovao tako veliki pad indeksa. Pavlović navodi primer Zagrebačke berze, koja je ovih dana imala korekciju indeksa nadole, ali je taj pad bio ublažen velikim dnevnim prometom od oko 30 miliona evra. Naš sagovornik podseća na to da je tako veliki pad vrednosti akcija, uz mali promet, na hrvatskom tržištu kapitala bio zabeležen još pre desetak godina.

– Zanimljivo je, takođe, da su investicione jedinice pojedinih fondova imale bolje performanse od indeksa berze, jer nisu zabeležile toliki pad. To je dokaz da su ispunile svoju ulogu, a to je – kad tržište pada, investicione jedinice padaju manje od njega, a kada tržište raste, one nastoje da imaju veći rast – objašnjava Pavlović.

Dragijana Petrović, predsednik Upravnog odbora M&V Investmenta, kaže da su se fondovi na našem tržištu kasno pojavili, a problem je i to što im zakon nameće obavezu investiranja u akcije.

– Ali, kada se govori o investicionom fondu, onda to podrazumeva investiranje na duži rok, što znači da nema mesta panici. Imovina naših fondova je relativno mala, tako da nisu velike pare u igri. Ali, pad vrednosti akcija izazvao je korekciju investicionih jedinica, što je nagnalo pojedine investitore da se povuku iz fondova, jer nisu mogli da svakodnevno prate pad investicionih jedinica fondova, i to je dodatno doprinelo padu cena akcija – ističe Dragijana Petrović.

Berzanske paralele

Beograd – Investicioni fondovi koji posluju na srpskom tržištu raspolažu imovinom koja bi mogla da se „vrti“ na Beogradskoj berzi i da se isprazni za devet dana, dok je imovini hrvatskih investicionih fondova za to su potrebna 624 dana. Svi investitori koji dolaze sa tržišta iz okruženja sa lakoćom se kreću kroz srpsko tržište kapitala, jer ih čeka slaba tražnja domaćih investitora. U prilog toj konstataciji govori podatak da se na Beogradskoj berzi kotiraju akcije više od 1.800 kompanija, od kojih se akcije samo četiri kompanije nalaze na A listingu. Ukupna tržišna kapitalizacija Beogradske berze jednaka je zbiru tržišne kapitalizacije Krke i Petrola. Dve hrvatske kompanije, Telekom i INA, imaju tržišnu kapitalizaciju koja je jednaka polovini tržišne kapitalizacije naše berze. Ali, Slovenija i Hrvatska su, za razliku od Srbije, imale strategiju razvoja tržišta kapitala, i zato smatram da bi bilo kakvo poređenje sa berzama u okruženju bilo preambiciozno – ističe Siniša Krneta, direktor Poslovnih operacija Beogradske berze.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.