Akcize i marže zidaju cene crnog napitka

Da je tržište Srbije opterećeno netržišnim uticajima, nije teško zaključiti naročito ako se ima u vidu poreska i akcizna politika, monopolističke trgovinske marže kakvih nema nigde u Evropi, monopoli u proizvodnji hrane. Kada se tome dodaju globalni i uticaji postaje jasnije zašto su cene nekih artikala na našem tržištu tako visoke. Dobar primer koji bi ovu priču mogao da ilustruje jeste kafa. Činjenica je da se u Srbiji troši dosta kafe, i da je država, da bi iz toga izvukla korist uvela velika akcizna opterećenja, što je u kombinaciji sa trgovinskim maržama, dovela do toga da kafu u prethodne tri godine poskupi više od 200 odsto, a Srbija postane država u kojoj je ovaj napitak najskuplji u Evropi. Nakon skoka cena kafe na svetskim berzama realno je očekivati da i na našem tržištu dođe do korekcije cena.

JERGOVIĆ: Profitiraće samo „kavopije“

Na klimu ne možemo da utičemo, ali na faktore na tržištu možemo, i to bi trebalo uraditi što pre. Da ne govorim o tome da se porastom cena kafe na svetskom tržištu, linearno povećava carinska osnovica, što će predstavljati dodatno finansijsko opterećenje, za domaće proizvođače, dok će uvoznici kvalitetnije kafe, zbog manjeg poskupljenja to lakše podneti. Ali, to nije nikakva uteha, pošto smo došli do tačke kada se postavlja pitanje samo koliku štetu će svako od nas morati da podnese. Ove godine to će biti proizvođači koji koriste kafe slabijeg kvaliteta, a ako postoji bilo kakva korist iz svega ovoga, to će biti mogućnost da, silom prilika, širi slojevi stanovništva počnu da piju kvalitetniju i zdraviju kafu nego što je to do sada bio slučaj – komentariše Branislav Jergović, regionalni direktor brazilske Rembrako kafe.

– Klimatski poremećaji izazvali su neočekivano velike padavine na plantažama kafe u Vijetnamu i Brazilu, a posebno su pogođene površine zasađene kafom „robusta“, (sorte koja se koristi za tzv. tursku kafu). Na svetskim berzama cena ove kafe porasla je za 20 odsto, dok su kvalitetnije sorte, poput „arabike“, poskupele u proseku oko šest odsto.“ Takva kretanja na svetskim berzama sigurno će se osetiti u Srbiji čiji proizvođači treba da odluče hoće li i u kojoj meri snositi troškove tog poskupljenja. Mi smo, kao proizvođači kvalitetnije kafe, odlučili da skok cena „arabike“ od 6,5 odsto, ne prenosimo na potrošače, tako da će naše cene ostati iste. Ali, kada je reč o „robusti“, to će biti teško izvodljivo, pošto je porast cena od 20 odsto na svetskim berzama takav da je poskupljenje tzv. turske kafe neminovno“ – kaže za Biznis Branislav Jergović, regionalni direktor brazilske Rembrako kafe.
Treba, međutim, podsetiti da u poređenju sa Nemačkom, cena istih sorti kafe u Srbiji čak i za 50 odsto viša. Sinergija nerealne akcizne politike, previsokih trgovinskih marži i globalnog porasta cene kafe, mogla bi u Srbiji dovesti do apsurdne situacije. Analitičari procenjuju da bi se moglo dogoditi, ukoliko se država i maloprodajni trgovinski lanci ne urazume, da „arabika“, koja je svuda u svetu znatno skuplja, postane povoljnija opcija za potrošače u Srbiji koji inače, više troše „tursku“ kafu. Jer, ako bi se, kao i svuda u svetu, poskupljenje sa svetskih berzi linearno prelilo i na lokalne cene, računica bi bila sledeća – ako se od 100 grama kvalitetnije instant kafe, bazirane na sorti „arabika“, može dobiti 50 šolja kafe po ceni od oko 200 dinara, za isti broj šolja tzv. turske kafe, za koji je neophodno najmanje 300 grama sorte „robusta“, već sada je potrebno izdvojiti oko 190 dinara u proseku. Nakon poskupljenja od 20 odsto ta cena bi bila 228 dinara.
– Zbog nerealnih uslova na tržištu, proizvođači će biti primorani da, koliko god je to moguće, pokrivaju troškove ovog globalnog poskupljenja. Iako bi, gledano samo iz ugla proizvođača kvalitetnije kafe, ovakav razvoj situacije mogao biti prilično profitabilan, mislim da bi normalizacija uslova na tržištu Srbije donela korist svima – i proizvođačima i državi. „Pitanje je, međutim, imajući u vidu ozbiljne klimatske promene širom sveta, hoće li se na vijetnamskim plantažama, sa kojih se „robustom“ snadbevaju najveći svetski distributeri kafe, slični problemi ponoviti i sledeće godine, ili će možda sledeći put biti pogođene plantaže kvalitetnijih sorti u Brazilu, tako da bi generalno preispitivanje akcizne politike prema svim vrstama kafe u Srbiji bilo krajnje racionalno – ističe Jergović.