Akvizicijom do novih kilovata i unosne zarade

Vlaisavljević je tom prilikom obrazložio da u periodu posle 2025. godine, s obzirom na starost proizvodnih postrojenja tog preduzeća, može doći i do ugrožavanja sigurnosti snabdevanja strujom. Prema njegovim rečima, jedan od načina da EPS obezbedi proizvodnju potrebnih količina električne energije i ostvaruje profit koji bi ulagao u nove investicije je akvizicija elektroprivrednih preduzeća u regionu. Očito je da nadležni u Srbiji sve ozbiljnije razmišljaju o realizaciji te ideje jer je podsećanja radi Vlada Srbije formirala specijalizovano komisiju koja razmatra isplativost kupovine elektroprivreda u okolnim zemljama.

Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije kaže za Danas da je reč o dobroj i korisnoj ideji koja bi znatno unapredila poslovanje tog preduzeća. – Bilo bi dobro da EPS krene putem kojim su već pošla neka druga preduzeća u Srbiji. Tako je recimo Elektromreža Srbije kupila deset odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema za 13,8 miliona evra. Kupovinom tog udela EMS je ostvario pravo na uživanje dividende. Takođe, Telekom Srbije je kupio Telekom Republike Srpske a potom je postao i vlasnik Telekoma Crne Gore. Takva poslovna orijentacija je bila pun pogodak za ta preduzeća i sasvim je izvesno da bi na iste benefite mogao da računa i EPS – navodi Kovačević. On dodaje da je za EPS najzanimljivija hidroenergetika i da bi akvizicija Elektroprivrede Republike Srpske omogućila izgradnju hidroelektrana na reci Drini. Bilo je najava da bi Srbija i Bosna i Hercegovina mogle da zajednički grade tri hidroelektrane na srednjoj Drini. Ta investicije je vredna 870 miliona evra, a elektrane bi trebalo da imaju kapacitet od ukupno 320 megavata. Kako se ranije moglo čuti projekat je na čekanju zbog imovinskih problema u BiH i različitog stava Federacije i Republike Srpske ko treba da rukovodi poslom.

I profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije Nikola Rajaković kaže za Danas da je reč o ideji za koju bi bilo najpoželjnije da „ugleda svetlost dana“. – Jedan od načina za stvaranje moćnog EPS-a bi bila orijentacija ka tome da to preduzeće vrši akviziciju, to jest da kupuje delove elektroprivreda u okruženju, primera radi Republike Srpske i Crne Gore. To je izuzetno korisno a svakako bi bilo i unosno jer bi se na taj način povećao proizvodni portfolio tog preduzeća – ističe Rajaković. On dodaje da su investicije učinkovit način da EPS dođe do dovoljnih količina električne energije za potrebe potrošača ali i neophodnu zaradu potrebnu za funkcionisanje preduzeća. – EPS bi, između ostalog, korišćenjem potencijala kupljenih elektrana mogao da zaradi dovoljno novca da isplati zaposlene, održava postojeće proizvodne pogone, poseduje sredstva kojim može da kupi struju u inostranstvu u slučaju nestašice i da što je jedna od najvažnijih stvari ulaže u nove proizvodne objekte, odnosno nove elektrane – naglašava naš sagovornik.

Međutim, ne podržavaju svi u stručnoj javnosti ideju da EPS kupuje delove elektroprivreda u okruženju. Slobodan Ružić, direktor kompanije Enerdži sejving grup i bivši zamenik ministra energetike Srbije smatra da je potpuno besmisleno razmišljati o tome dok EPS kuburi sa brojnim poslovnim problemima u Srbiji. – Elektroprivreda Srbije još uvek nije sprovela restrukturiranje na zadovoljavajući način, još uvek nema ekonomski opravdanu cenu električne energije, već tridesetak godina nije izgrađeno nijedno novo proizvodno postrojenje u Srbiji, neki pogoni su zastareli i stvaraju gubitke. Dakle EPS treba prvenstveno da razmišlja o investicijama u svoja postrojenja u Srbiji u remont postojećih i izgradnju novih a ne da razmišlja o nepotrebnom trošenju novca na kupovinu elektroprivreda u regionu – ističe Ružić.

Za preuzimanje potrebne stotine miliona evra

Elektroprivreda Republike Srpske je holding koji sačinjavaju matično preduzeće i 11 zavisnih celina. U njegovom sastavu se nalaze tri hidroelektrane i dva rudnika uglja kao i pet elektrodistribucija. Dostupni podaci pokazuju da 44,96 odsto struje proizvodi iz hidroelektrana a 55,04 iz termoelektrana. Elektroprivreda Crne Gore u svom sastavu pak ima dve velike i sedam malih hidroelektrana kao i jednu termoelektranu. Hidroelektrana „Perućica“ ima snagu od 307 megavati a Hidroelektrana „Piva“ 342 megavata dok Termoelektrana „Pljevlja“ ima kapacitet od 210 megavati. Procenjuje se da Elektroprivreda Republike Srpske i Elektroprivreda Crne Gore svaka ponaosob vredi nekoliko stotina miliona evra.