Foto: Bojan Cvejić

Zorana Mihajlović,

potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 

– Najveći građevinski poduhvat koji nas čeka u 2018. je početak gradnje „auto-puta mira“ od Niša do Prištine, odnosno prve deonice do Pločnika vredne 212 miliona evra. Ovaj auto-put je od ključnog značaja za pola miliona građana topličkog, niškog i pirotskog kraja, kao što je u velikom interesu naših građana na Kosovu. Drugi je početak gradnje više od 20.000 jeftinih stanova za pripadnike službi bezbednosti koji će biti građeni u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Vranju.

Treći, izuzetno važan prioritet je nastavak gradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte, kao i elektrifikacija pruge od Niša do Dimitrovgrada sa izgradnjom obilazne pruge oko Niša, vredna 250 miliona evra.

Najvažnija reforma u sledećoj godini biće svakako reforma katastra koja će umnogome olakšati i ubrzati upis svojine. Ova reforma biće i ključna i za poboljšanje poslovnog ambijenta u Srbiji, dalje približavanje Srbije EU i unapređenje našeg položaja na Duing biznis listi Svetske banke.

I nemam dileme da imamo znanja, snage, volje i novca da svi ovi prioriteti, kao i završetak Koridora 10 i nastavak radova na Koridoru 11, obeleže sledeću godinu. Ali ono što me plaši jesu događaji na koje Srbija ne može da utiče. To su svakako odnosi među velikim silama koji će se prelamati i preko naše zemlje. Da bismo i na ovom polju bili uspešni neophodna nam je politička stabilnost i mnogo mudrosti koju, uverena sam, imaju i predsednik Srbije i Vlada Srbije. 

Rasim Ljajić,

potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija

– Kroz makrofinansijsku konsolidaciju, postavili smo dobro temelje za celokupan oporavak naše ekonomije. Da bi se to dogodilo, neophodno je nastaviti sa daljim reformama, pre svega, sa procesom restrukturiranja javnih preduzeća i završetkom privatizacije.

Takođe, potrebne su nam nove strane investicije, ali i ulaganja domaćih privrednika. Da bi značajnije podigli životni standard građana, neophodno je, da u kontinuitetu imamo rast BDP između 4-5 odsto. Osim toga, moramo da radimo na promeni dosadašnje ekonomske paradigme, sa jačanjem preduzetništva i privatne inicijative, a ne kao do sada da dve trećine svršenih studenata imaju za cilj da se zaposle u nekoj državnoj instituciji.

Goran Knežević,

ministar privrede

– Nemam nikakvih strahova, jer su ekonomski pokazatelji sve bolji, što je znak da smo dobro radili svoj posao. Samo se nadam da nećemo imati svetskih ili regionalnih kriza koje bi mogle da se preliju i na Srbiju. Srbija je sada na dobrom putu, politički je stabilna, a ekonomski pokazatelji su sve bolji. Zato očekujem u narednom periodu još bolje rezultate i bolje efekte primenjenih mera.

Ljubisav Orbović,

predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije 

– Nadam se da će ljudi koji žive od svog rada u 2018. godini živeti bolje nego što je to slučaj sada. To podrazumeva da bi trebalo da imaju veće plate koje bi popravile kupovnu moć. Očekujemo da će se iznos tih plata povećati i bar malo približiti onom nivou koji zaposleni dobijaju u Evropi.

Sa druge strane najveći strah je da će se i u narednoj godini nastaviti sa politikom otpuštanja. Strahujemo da će i u 2018. biti nastavljen trend zatvaranja radnih mesta. Da li će se ta tendencija nastaviti u javnom sektoru ili će preći na privatni manje je važno, ali je mogućnost gubitka posla nešto što će nažalost građane Srbije opterećivati i u narednoj godini. 

Zoran Petrović,

predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke

– Očekujem da će se ekonomski rast kretati u nivou od oko 3,5 odsto. Vetar u leđa će biti dobar rezultat našeg ključnog spoljnotrgovinskog partnera EU kao i relaksirana monetarna politika ECB. Rast plata i zaposlenosti će pogurati potrošnju građana. Rast privatnih investicija će biti podržan daljim unapređenjem uslova poslovanja i prilivom stranih direktnih investicija. Znatno veća sredstva u budžetu su opredeljena i za investicije države. Potrošnju i investicije će kreditnom aktivnošću nastaviti da podržava visoko likvidan i dobro kapitalizovan bankarski sektor. To su faktori koji će doprineti boljem rezultatu u 2018. godini. Očekujem stabilan kurs i cene kao i nizak budžetski deficit. Rizici po rast će biti više na internoj strani. Na to ove godine i upućuje sporiji rast Srbije u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Vidim ih pre svega u nereformisanom sektoru javnih preduzeća, nedovoljnim investicijama i slabim institucijama. 

Ljubomir Madžar,

profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji

– Nadam se da će država krenuti u ozbiljne strukturne reforme javnih i državnih preduzeća. Nadam se i da neće biti mnogo gore nego ove godine, ali se i plašim da može da bude znatno lošije. 

Milan Knežević,

privrednik, Asocijacija malih i srednjih preduzeća

– Plašim se da nova godina ne bude još bleđa kopija stare. Da nam se ne ostvare sva obećanja političara o boljem životu jer građani nisu uopšte spremni za toliko dobro. Plašim se da će država i dalje biti sredstvo za rad partokratskim moćnicima. Nadam se da mladi neće odlaziti, jer čekati starost bez mladosti nije baš mudro. Nadam se i da će se lopovluk umoriti i ustupiti mesto poštenju.