– Nikola Petrović, Dušan Bajatović, Milan Krkobabić i mnogi drugi neće moći više da budu i direktori javnih preduzeća i aktivni članovi partija, jer je tako predviđeno novim zakonom o javnim preduzećima koji je Vlada Srbije usvojila u subotu, a koji je već pred poslanicima u parlamentu. Ni ostali direktori javnih preduzeća neće moći da budu politički funkcioneri, čak ni članovi stranke, a to isto važi i za članove nadzornih odbora. Međutim, apsolutna zabrana stranačkog angažovanja važi samo za članove nadležnih odbora. Direktorima će, ipak, biti omogućeno da svoje funkcije i članstvo u političkim strankama zamrznu.
Dušan Bajatović je godinama potpredsednik SPS-a i direktor Srbijagasa. Direktor Elektromreže Srbije Nikola Petrović, javnosti poznatiji kao kum Aleksandra Vučića, rekao je kako je „član SNS, ali ne i funkcioner“, a nije nepoznato i da je direktor Pošte Milan Krkobabić predsednik PUPS-a. Tu je i Aleksandar Obradović, direktor EPS-a, koji je i sam rekao da je na funkciju došao kao kadar SNS, odnosno kao član Glavnog odbora partije, ali da je kasnije na konkursu izabran za direktora između 70 drugih kandidata.
Zakon o javnim preduzećima napisan je po „hitnom postupku“, što je paradoks jer je ovo, zajedno sa zakonom o platama, poslednji preostali zakon iz ekspozea Aleksandra Vučića, koji je trebalo da bude usvojen još u prvih sto dana Vlade.
Zakonom koji kasni gotovo dve godine ukidaju se i upravni odbori, a pravila za izbor i odgovornost direktora i članova nadzornih odbora se pooštravaju. Direktori Pošte, Srbijagasa, EPS-a, Elektromreže, ali i Skijališta, Srbijašuma, Puteva, Koridora i ostalih javnih preduzeća kojih na spisku onih koje je država osnovala ima ukupno 37, moraće tako da imaju završene četvorogodišnje fakultete, pet godina iskustva na poslu koji zahteva ovakvo obrazovanje i tri godine iskustva u poslu kojim se bavi preduzeće kojim upravlja.
Novi zakon o javnim preduzećima predviđa da direktor ubuduće zasniva radni odnos na određeno vreme, bira se na javnom konkursu i ne može imati zamenika. Direktora na tu funkciju imenuje Vlada na period od četiri godine. Na konkursu se biraju i direktori javnih preduzeća čiji su osnivači autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Novina je i pravo direktora da se u roku od 20 dana izjasni o razlozima zbog kojih je predviđeno njegovo razrešenje. Period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine, kao i da ista osoba ne može biti postavljena za vršioca dužnosti direktora dva puta.
U opisu posla budućih direktora jeste odabir izvršnih direktora. A njih, prema ovom zakonu, u preduzeću ne sme biti više od sedam. Ni izvršni direktor ne može imati zamenika, a uslov je da mora da bude zaposlen u preduzeću.
Nadzorni odbor moraće da ima pet članova i predsednika, u pokrajini tri člana i predsednika. Što se obrazovanja i iskustva tiče, važe gotovo ista pravila kao i za direktore. Predsednik i članovi nadzornog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za svoj rad, a visinu naknade određuje Vlada.
Predsednika i članove imenuje Vlada na period od četiri godine od kojih je jedan član nadzornog odbora iz reda zaposlenih, a jedan član mora biti nezavisan. Osnivači javnih preduzeća i društava kapitala dužni su da usklade osnivačka akta sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U obrazloženju Vlade zbog čega je ovakav zakon bitan, ističe se i vrlo loša privredna slika Srbije. Naime, prema podacima Agencije za privredne registre, ukupni gubici privrede u 2014. bili su 131 milijarda dinara, što je četiri puta lošiji rezultat nego godinu dana ranije.
Međutim, ako se izuzmu javna preduzeća i privredna društva u restrukturiranju, stečaju i likvidaciji, ostali deo privrede, koji je i njen najveći deo, čine privredna društva koja su na ukupnom nivou zabeležila pozitivan rezultat od 16,6 milijardi dinara.
Na osnovu podatka iz finansijskih izveštaja 15 najvećih javnih preduzeća čiji je osnivač Republika, u periodu od 2011. do 2014, može se zaključiti da se njihov ukupan finansijski rezultat nakon oporezivanja iz godine u godinu značajno pogoršavao. Tako je kumulirani neto gubitak Srbijagasa, Železnica, EPS-a, Puteva Srbije, Zavoda za udžbenike, Emisione tehnike i veze u 2014. iznosio 76 milijardi dinara, dok je kumulirani neto dobitak osam javnih preduzeća bio 9,5 milijardi dinara.
Argumenti za razrešenje
Zakon predviđa i situacije u kojima će direktor biti razrešen pre nego što mu istekne mandat, a to je u slučaju, između ostalih, kada ne dostavi tromesečni izveštaj, ne ispuni planirane aktivnosti iz godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja, utroši sredstva za određene namene iznad visine utvrđene programom, ne izvršava odluke nadzornog odbora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
