Kako Danas nezvanično saznaje, raniji mali akcionari Luke imaju nameru da zatraže od države da ne dozvoli uvođenje stečaja, a kao argument navode da lučka delatnost u glavnom gradu ne bi smela da bude ugašena. Međutim, malo je verovatno da država može da izađe u susret takvim zahtevima, jer niti postoji zakonski model prema kome bi ona spašavala privatne firme iz nagomilanih dugova, niti otvaranje stečaja nužno znači prekid delatnosti.

Za razliku od 2011, kada je Luka poslovala sa dobitkom od 14,5 miliona dinara, prema podacima APR, u 2012. zabeležen je gubitak od 356,5 miliona dinara. A prema podacima NBS, među bankama zbog čijih potraživanja je Luka Beograd poslednjih 65 dana u blokadi, nalaze se: Sosijete, Intenza, Eurobanka, Srpska banka, Komercijalna banka, Moskovska banka, Sberbanka, Rajfajzen, Poštanska štedionica…

Kako na imovinu i budućnost Luke Beograd može da utiče eventualni stečajni postupak, ali i krivična istraga koja se vodi u Specijalnom sudu protiv bivšeg ministra Predraga Bubala i još sedam nekadašnjih državnih funkcionera i rukovodilaca Luke, zbog zloupotreba prilikom preuzimanja akcija pre osam godina – za sada nije jasno. Kada se i ako se kroz stečajni postupak namire potraživanja, postoji mogućnost da se Luka vrati državi. Ukoliko se dokaže da je prodaja Luke bila povezana sa krivičnim delom, firma bi mogla bi da dođe pod udar Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Prema proceduri, ukoliko bi se proglasio stečaj, upravljanje Lukom bi od vlasnika preuzeo stečajni upravnik, koji bi zajedno sa odborom poverilaca sumirao imovinu za stečajnu masu i sabrao potraživanja. Potom bi usledila odluka da li će se dugovi namiriti kroz kontrolisano poslovanje, odnosno reorganizaciju ili će se ići na bankrot, odnosno rasprodaju imovine. U slučaju Luke Beograd, najvrednije je lučko zemljište na oko 200 hektara u priobalju, ali je odlukom Ustavnog suda stopirana konverzija tih parcela iz prava korišćenja u pravo svojine, nakon spora Grada Beograda i Luke. Grad je uknjižen kao vlasnik na delu lučkog zemljišta. Spekuliše se da bi kroz plan reorganizacije upravo to zemljište koje nije deo kor delatnosti moglo da bude ponuđeno na prodaju kako bi se očistili bilansi preduzeća. Čelnici Luke su ranije izjavljivali da je za lučku delatnost dovoljno svega 11 hektara, što ide u prilog nagađanjima da bi upravo prodaja „viška“ mogla da bude spasonosni plan.

Sam Beko izjavio je, nakon što je u maju saslušan u policiji u svojstvu građanina, da mu sedmogodišnja afera sa preuzimanjem akcija Luke donosi samo gubitke, i to u iznosu od 23 miliona evra. Prema krivičnoj prijavi protiv Bubala i službenika Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, Bekov Vorldfin preuzeo je akcije Luke 2004. i 2005. po ceni od devet evra po akciji, iako je postojala procena Instituta ekonomskih nauka da je vrednost oko 22 evra. Beko je preuzeo Luku za najviše 50 miliona evra, dok je procenjena vrednost iznosila 94 miliona.

Svedočio i Vasiljević

Kako Danas nezvanično saznaje, u istrazi preuzimanja Luke Beograd, gde se Predrag Bubalo kao bivši ministar privrede i privatizacije tereti za zloupotrebu službenog položaja zbog koje je naneta šteta državnom budžetu od 5,7 miliona evra, svedočio je i Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta. Vasiljević je ispitan u Tužilaštvu za organizovani kriminal, kao nekadašnji predsednik Upravnog odbora Luke Beograd.

Zemljište plaćeno?

Predsednica Luke Beograd Ivana Veselinović tvrdila je u medijima da je Luka kupljena sa pravom gradnje na lučkom zemljištu, navodeći da je „u prospektu privatizacije Luke, koji je potpisalo resorno ministarstvo, vrednost prava na korišćenje građevinskog zemljišta procenjena, plaćena, pa samim tim i stečena“. Veselinovićeva je u decembru ispitana u policiji, u svojstvu građanina.