Za vozače u Srbiji ne postoji enigma zbog čega njihov motor ponekad „štuca“ što je u razvijenim državama gotovo nezamislivo. U čudu jedino mogu da se nađu novopečeni vozači koji još ne znaju da je kvalitet goriva koje se proizvodi u našim rafinerijama slabijeg kvaliteta od onog koji je propisan u zemljama Evropske unije.
U Naftnoj industriji Srbije objašnjavaju da njihove dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu – još nisu u stanju da ispune tako visoke standarde kvaliteta. Pojedina goriva, evrodizel recimo, zadovoljavaju evropske kriterijume, ali to nije slučaj i sa bezolovnim benzinima kojima fali jedna ili dve neophodne komponente kako bi dostigli propisane standarde. Pošto u modernizaciju rafinerija gotovo ništa nije ulagano, ugrožen je i položaj srpskih prometnika koji izvoze naftne derivate u zemlje u okruženju koje su već usvojile standarde kvaliteta benzina po ugledu na Evropsku uniju. Ti ekološki standardi sprečavaju prodaju benzina sa većom koncentracijom sumpora od dozvoljene. U NIS kažu da čine sve kako bi se i kod nas omogućila proizvodnja po standardima Evropske unije, ali naglašavaju da bi proizvodnja benzina po „evropskom ukusu“ mogla da startuje tek 2010. godine. Toliko je, naime, potrebno za modernizaciju proizvodnih kapaciteta koja zahteva ulaganje oko 400 miliona evra. To je jedini način, tvrde u NIS, da se obezbedi evropska specifikacija benzina i dizela, kao i povećavanje proizvodnje dizela na račun motornih benzina.
Zabrinutost izaziva i podatak da je Srbija, uz Bosnu i Heregovinu i Crnu Goru, jedina zemlja u Evropi u kojoj se koristi olovni benzin koji je veliki zagađivač, ali i kancerogen, zbog čega je izbačen iz upotrebe u svim razvijenim zemljama. Stručnjaci kažu da bi olovni benzin mogao da bude izbačen iz upotrebe tek krajem 2008. godine. Ministar za zaštitu životne sredine, Saša Dragin, izjavio je nedavno da postoji potreba da Naftna industrija Srbije obustavi proizvodnju olovnog benzina, a da će se u slučaju dizel goriva insistirati na poštovanju evropske regulative o kvalitetu biogoriva.
Prestanak proizvodnje olovnog benzina doneće dosta muka vlasnicima starijih automobila proizvedenih sedamdesetih godina jer bi sipanje bezolovnog benzina moglo da ošteti neke delove u vozilu. Oni koji voze nešto modernije „mašine“ sa motorom predviđenim za olovni benzin suočiće se dodatnim troškovima, jer će morati da ugrade posebne katalizatore. Oni nisu nimalo jeftini i cena zavisi od tipa automobila, pa tako katalizator za „škodu“ košta oko 100 evra bez cene ugradnje.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.