Benzin skuplji za 2,5 do 2,7 dinara po litru?

Novi rekordni skok cene nafte na svetskom tržištu koja se približila granici od 100 dolara za barel, usloviće korekcije cena derivata i na srpskom tržištu. Benzin bi, već do kraja sedmice trebalo da poskupi u proseku za 2,5 do 2,7 dinara po litru, saznaje Danas. U Ministarstvu rudarstva i energetike juče nisu mogli da nam potvrde kada će i za koliko benzin poskupeti ali nam je rečeno da će njihove stručne službe, poštujući Uredbu o određivanju cena derivata nafte, danas napraviti presek i utvrditi da li su se stekli uslovi za korekciju cena goriva. „Sudeći prema jučerašnjim parametrima cene nafte na svetskom tržištu do poskupljenja goriva će sigurno doći“, tvrde u Ministarstvu energetike.
Portparol kompanije Petrobart-AVIA, Maja Bađin ističe da su se stekli uslovi za korekciju maloprodajne cene benzina pošto je nafta „ural“ koja se koristi u Srbiji na svetskom tržištu poskupela za šest dolara i sada barel košta 92,25 dolara. Ona procenjuje da će novi cenovnici na benzinskim pumpama osvanuti već u subotu.
Na svetskim berzama sirova nafta je dostigla cenu od oko 100 dolara po barelu. Barel Lake američke nafte juče je koštao 99,29 dolara, rušeći prošlonedeljni rekord „svih vremena“ od 98,62 dolara. Do novog skoka cena sirove nafte, došlo je pošto su neke članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) nagovestile mogućnost da svoja gotovinska sredstva konvertuju u evro, zbog stalnog pada vrednosti dolara i zbog nagađanja da će Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država ponovo smanjiti kamatnu stopu. Cena nafte se izražava u američkim dolarima i pad vrednosti te valute brine proizvođače, jer doprinosi skoku cena te energetske sirovine, istovremeno umanjujući vrednost njihovih prihoda.
Analitičari su ocenili da to što članice OPEK raspravljaju o pitanjima kao što je slab dolar, a ne o povećanju proizvodnje, samo dodatno podstiče cene glavne energetske sirovine. Oni tvrde da enormni skok cene nafte izaziva i bojazan da bi na referendumu zakazanom za 2. decembar građani Venecuele mogli da daju veća ovlašćenja u oblasti energetske politike svom predsedniku Ugu Čavesu. Jedno od tih ovlašćenja je da lično Čaves donosi odluke da li će u Venecueli, petoj po proizvodnji energenata u svetu i zemlji sa najvećim nalazištima nafte u zapadnoj hemisferi, proizvodnja nafte biti smanjena ili ne. Dodatnu zabrinutost Čavesovih kritičara izaziva njegova izjava data na sastanku zemalja članica OPEK u saudijskoj prestonici Rijadu da će u slučaju eventualnog napada SAD na Iran ili Venecuelu „nafta koštati ne 100, već 200 dolara po barelu“.